Najezda "popisivača" besplatnih akcija

Neizvesnost koja postoji oko toga kada i kako će građani ostvariti pravo na besplatne akcije, a ovo se tiče čak četiri miliona građana u Srbiji, "proizvela" je nemali broj posrednika koji su namerni da građanima u tome pomognu. Takva udruženja niču kao pečurke posle kiše i flajeri s njihovim pozivom za evidentiranje mogu se naći svuda.

Sudeći prema pozivima upućenim našoj redakciji, ovih dana su posebno aktivni "Nacional MB" i "Nacionalna berza", ali i neka manje poznata. Svima je zajedničko da od građana prilikom tog evidentiranja traže fotokopije radne knjižice, rešenja o penziji i sličnih dokumenata, da za to naplaćuju 260-280 dinara i, zavisno od slučaja do slučaja, traže da se građani obavežu da će im dati tri odsto ubuduće ostvarenih besplatnih akcija. Među građanima kolaju priče da su neki od njih obećali i isplatu besplatnih akcija u iznosu od 200 evra po godini staža pre roka, što znači onog u Zakonu o privatizaciji koji je vezan za 2009. godinu i to samo u slučaju prodaje preduzeća u društvenoj svojini. Svi se, po pravilu, pozivaju na registraciju svojih udruženja u nekom od ministarstava.

Registrovani u ministarstvu

U udruženju činovničkih akcionara Nacionalna berza stavljaju na uvid dokumenta prema kojima su kao udruženje građana registrovani u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava u novembru 2005. godine, kao i statut na osnovu koga su registrovani i u kojem piše da je cilj udruženja "briga oko svih oblika prava Zakonom predviđenim na upis besplatnih akcija, kao i kupovinu akcija", posredovanje u predaji dokumentacije i slično.

Predsednik ovog udruženja Milan Stijačić otuda za naš list izvodi zaključak da su njihove aktivnosti posve legalne i da će država morati da prihvati evidencionu listu koju su oni sačinili.

– Ne krijemo da smo od članova tražili tri odsto ubuduće ostvarenih prava na besplatne akcije. Oni to čine dobrovoljno, a zašto kriti da i mi imamo pravo da zaradimo. Sem toga članovi imaju pravo na udeo dobiti u udruženju i u svemu tome ne vidim ništa loše. Naši odnosi biće sasvim drugačiji kada se budemo doregistrovali za rad kao brokerska kuća što nam je plan, a to će biti onda kada pitanje podele besplatnih akcija bude konkretizovano od strane države – kaže Stijačić poričući istovremeno glasine koje se vezuju za ovo udruženje po kome će oni čak prevremeno isplaćivati 200 evra po godini staža za te buduće besplatne akcije.

Inače, prvi ljudi ovog udruženja uveravaju i svoje članove i javnost da će pravo na besplatne akcije imati i njihovi članovi koji u međuvremenu preminu. "U čemu je razlika između njih i zašto oni i njihovi naslednici zbog odugovlačenja države treba da ostanu bez tih akcija, a da ih dobije neko ko je tek postao punoletan."

U Ministarstvu privrede nadležnom za proces privatizacije po ko zna koji put kažu da ova udruženja obećavaju građanima nešto što ne mogu da ispune, jer to što rade nema pravnog efekta.

– To bi bilo kao kada bi država prihvatila birački spisak nekog udruženja. Evidentiranje građana za ostvarivanje prava na besplatne akcije jednostavno je nešto što može da radi samo država i mi te spiskove nećemo prihvatiti. Tu se radi o udruženjima građana koja nude pomoć, što po zakonu nije zabranjeno, ali oni ne mogu da im garantuju ostvarivanje prava na besplatne akcije. Očigledno je kod građana prisutan strah da neće ostvariti to svoje pravo ili da će ga propustiti i zato se vode logikom "bolje da se evidentiram i platim tih 280 dinara nego da izgubim", kažu u Ministarstvu privrede.

Država nije obavezna da prihvati registar

I u Agenciji za privatizaciju kažu da su netačne tvrdnje poput onih da je država obavezna da prihvati registar građana za podelu besplatnih akcija koje sastavlja Nacionalna berza ili neko drugo udruženje, kao i da takvi spiskovi nemaju pravnu važnost.

– Upisom u registar udruženja građana oni ne stiču ovlašćenje da u ime i za račun države vode evidenciju građana koji imaju pravo na besplatne akcije. Neosnovano je i poređenje tih udruženja sa berzama jer se berze osnivaju kao privredna društva koja obavljaju delatnost organizovanja trgovine finansijskim instrumentima na tržištu radi ostvarivanja dobiti, dok je u slučaju ovih udruženja reč o ostvarivanju ličnih interesa, kažu u Agenciji za privatizaciju.

Da aktivnosti pomenutih udruženja nemaju nikakvog pravnog osnova saglasan je i konsultant Branko Pavlović, poznat po borbi za prava malih akcionara.

– To su prevaranti. I što je još gore, čuo sam da se pozivaju i na mene. U postojećem zakonskom modelu nema konkretnog rešenja za to kako će građani ostvariti svoje pravo na besplatne akcije, a kada i ako se propisi promene građanima u tome nikakav posrednik sa državom neće trebati. Broj prevarenih je veliki, ali zbog tih 260-280 dinara koje naplaćuju za troškove registracije niko ih neće krivično goniti. I za koju to transakciju oni nameravaju da naplate tri odsto. Pa "Meril Linč" kao jedna od vodećih svetskih konsultantskih kuća u slučaju privatizacije NIS-a dobiće proviziju od 1,2 odsto – kaže Branko Pavlović.