Obračun na Brdu hrama

Na Brdu hrama u starom gradu u Jerusalimu, kako se i očekivalo, juče je došlo do žestokog obračuna između izraelskih policajaca i palestinskih demonstranata. Šok bombama, suzavcima i gumenim mecima, gusto raspoređeni i dobro opremljeni specijalci, kako javlja Bi-Bi-Si, nastojali su da rasteraju i smire masu muslimanskih vernika ozlojeđenih zbog radova u blizini džamije Al Aksa. Svi izlazi bili su blokirani i policija je odmah isekla žice na mikrofonima kako bi sprečila dalje huškanje kolovođa na masovnije proteste. Poprište sukoba bilo je sve u neredu, ljudi su izbezumljeno trčali okolo, a nekoliko desetina demonstranata iz zabarikadirane džamije bacalo je kamenice na sve strane. Ceo metež u kome je povređeno oko 17 protestanata i 15 policajaca trajao je gotovo čitav sat kada je policija, konačno, uspela da uspostavi kontrolu nad svetim mestom.

Otkako su izraelske vlasti, sredinom nedelje, odobrile nastavak radova u starom delu grada – na putu koji vodi od Zida plača, jednog od najsvetijih mesta u judaizmu, do Brda hrama, gde se nalazi džamija Al Aksa, treća po važnosti u islamu – u Jerusalimu je zavladala napeta atmosfera..

Pritajena netrpeljivost između Jevreja i muslimana buknula je istog časa kada je na vekovnu, oronulu stazu, oštećenu u snežnoj oluji pre tri godine (i od tada zabranjenu za Jevreje i turiste) i koja se rekonstruiše u novi pešački most, stigla ekipa stručnjaka u potrazi za arheološki vrednim predmetima na mestu svetom za oba naroda. Jevreji ga zovu Brdo hrama (ili Solomonove štale), muslimani Haram al šarif (Uzvišeno svetilište). Prvi imaju sveopštu kontrolu nad njim, dok je islamska uprava zadužena za svakodnevne administrativne poslove. 

Upozoravajući da svako iskopavanje podriva temelje velelepne džamije, palestinski lideri i islamske vođe poručili su već prvog dana vladi Ehuda Olmerta da se "Izrael igra vatrom", a svojim sledbenicima "da nastavak agresije na Al Aksu zahteva da se svi Palestinci ujedine i da se sete da treba da se bore protiv okupacije".

Izraelski zvaničnici poricali su sve optužbe uz tvrdnju da radovi "ne dovode u opasnost strukturu džamije" i da će sve biti brzo završeno, za osam meseci. Jerusalimska policija je od pre tri dana "na iglama", jer je islamski pokret najavio za petak, posle molitve, velike demonstracije, pa je planirano da na osetljivom mestu bude raspoređeno, po rečima portparola Majka Rozenfelda, oko dve hiljade specijalaca – duplo više od uobičajenog broja – spremnih da spreče svako nasilje.

Prve kamenice pale su još u sredu ujutro. Meta napada trojice mladih Palestinaca, kako je policija potom utvrdila, bio je jedan izraelski autobus, a dan kasnije izbio je novi incident. Jedan od vođa islamskog pokreta u Izraelu, šeik Raad Salah, u pratnji šest drugih aktivista, zaustavljen je na ulazu u stari grad i nije mu dozvoljeno da priđe putu. A na samo sveto mesto, od srede, zabranjen je svaki ulazak nemuslimanima, dok policija propušta samo muslimane starije od 45 godina koji imaju izraelsku ličnu kartu, što je dokaz da stanuju u istočnom Jerusalimu.

Upozorenje pojedinih izraelskih levičarskih poslanika na moguće razorne posledice radova na osetljivom mestu bez prethodnog dogovora nije imalo veći odjek od pukog podsećanja na krvavi događaj iz 1996. godine kada je Izrael otvorio tunel ispod Brda hrama, a Palestince digao na noge. U žestokom sukobu koji je tada usledio između razjarenih protestanata i vladinih trupa poginulo je, prema jučerašnjem saopštenju "Juro njuza", 60 Palestinaca i 15 izraelskih policajaca.

Četiri godine kasnije, u jesen 2000. godine, došlo je do novih nereda u istočnom Jerusalimu. Bivši izraelski premijer Arijel Šaron, uprkos savetima da to ne čini, posetio je Brdo hrama. Provokativan potez tadašnjeg vođe opozicije, koji je u pratnji nekoliko hiljada policajaca obišao svetilište, buknuo je kao šibica u drugi palestinski ustanak – intifadu, koji, kako se tvrdi, još traje.

Od davnina muslimani veruju da je sa stene na Haram al šarifu prorok Muhamed, na krilatom konju, uzleteo na nebo. Tamo se sada pored džamije Al Aksa (u vreme krstaša bila je i sedište vitezova templara) nalazi i Omarova džamija, poznatija kao Kupola na steni, koja se smatra za jednu od ikona Jerusalima. I Jevreji smatraju da su na tom mestu nekada bila dva drevna jevrejska hrama i da je na steni praotac Avram hteo "za ljubav boga" da žrtvuje sina Jicaka. Muslimani to poriču i tvrde da je reč o Ismailu, a ne o Jicaku.

Izrael je osvojio istočni Jerusalim u šestodnevnom ratu 1967. godine i kasnije ga anektirao, što, kako podsećaju mediji, međunarodna zajednica nikada nije priznala. To, međutim, nimalo ne smeta Izraelu, čija vlada tvrdi da će taj deo svetog grada biti uvek pod suverenitetom jevrejske države. Palestinci, koji nameravaju da osnuju nezavisnu državu na čitavoj Zapadnoj obali i pojasu Gaze, takođe računaju na istočni Jerusalim, koji će, kažu jednog dana, proglasiti za svoj glavni grad.