Dodikov kosovski zaokret

Od našeg stalnog dopisnika
Politički potres izazvan obelodanjivanjem plana Martija Ahtisarija o statusu Kosmeta gurnuo je u drugi plan zaokret koji je po tom pitanju napravio premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Dodik je, naime, u završnici predizborne kampanje u RS krajem prošle godine (na negodovanje bosanskih i zapadnih političara a na zadovoljstvo mnogih birača u RS koji mu ranije nisu bili naklonjeni), insistirao na povezanosti sudbina južne srpske pokrajine i Republike Srpske, da bi pre nekoliko dana potpuno promenio stav. Učinio je to na konferenciji za novinare u Banjaluci, u društvu američkog ambasadora u Bosni i Hercegovini Daglasa Meklhejnija, a neki misle i pod njegovim direktnim uticajem.

Meklhejni i Dodik su tada zajedno ocenili da odluka o konačnom statusu Kosmeta neće bitnije uticati na stanje u BiH. "Vlada RS zna svoje obaveze, a one su da obezbedimo potpunu stabilnost u BiH, ali i u regionu. Takođe, složili smo se da mi nismo ti koji donose takve odluke, već da se o njima odlučuje na drugom mestu", rekao je tada Dodik. "Dodik i ja smo se složili da rešenje Matija Ahtisarija za Kosovo ne sme ni na koji način ugroziti suverenitet i integritet BiH",  podvukao je Meklhejni.

U septembru prošle godine, međutim, govoreći o povezanosti kosovskog i pitanja RS, Dodik je sarajevskom "Oslobođenju" kazao: "Mislim da su to slične istorijske situacije i da slične istorijske situacije traže slična rešenja". Zatim je za nemački "Frankfurter rundšau" rekao: "Ja sam za ravnopravnost svih naroda u regionu i za očuvanje državnog integriteta. Ako se u slučaju Kosova i Metohije povređuje jedno fundamentalno međunarodno načelo, onda to pravo imaju i drugi narodi i to ne samo u regionu".

"U regionalnom kontekstu jasno je da se ova dva pitanja – Kosovo i Republika Srpska – ne mogu izolovano posmatrati i eventualna nezavisnost Kosova predstavljala bi odstupanje od svih do sada proklamovanih principa međunarodne zajednice", preneo je, krajem novembra prošle godine, hrvatski list "24 sata" izjavu predsednik Vlade RS Milorad Dodik.

Da će promeniti stav Dodik je nagovestio brzo posle izbora u BiH održanih 1. oktobra. U novembru je u intervjuu Rojtersu rekao da status južne srpske pokrajine "neće imati uticaj na situaciju u BiH, zato što je to stvar Srbije".

Profesor sociologije na banjalučkom pravnom fakultetu dr Braco Kovačević smatra da "samo Milorad Dodik zna šta je hteo izjavama o referendumu i povezivanjem statusa RS i Kosmeta". "Moguće je da je Dodik hteo da ispita kako će na njegove reči reagovati Amerika, Nemačka, Rusija, Britanija... Možda je nameravao da, makar i posredno, utiče na stavove onih koji su pripremali konačni predlog za rešavanje statusa Kosmeta. Šta god da je bilo u pitanju i koliko god je Dodik iskreno verovao u ono što je ranije govorio i bez obzira na to koliko mu međunarodne norme daju za pravo, on je, na kraju, morao da ustukne pred pretnjama i ’sirovom’ silom, koja je ovde iznad svih zakona. Nadajmo se da će promena njegovih stavova biti korisna za RS tokom pregovora o reformi policije i Ustava BiH", zaključio je dr Braco Kovačević.