Nema kandidata za predsednika Skupštine

Konstitutivna sednica novog saziva Narodne skupštine Srbije biće održana naredne nedelje, najverovatnije, u sredu. To, međutim, ne znači da će Srbija tada dobiti drugog, po funkciji, čoveka u zemlji, odnosno predsednika parlamenta, kome je u opisu posla da zamenjuje predsednika Republike, ukoliko je on sprečen. Predstavnici svih stranaka slažu se da izbor predsednika Skupštine neće ići ni brzo, ni lako, jer će, kako kažu, ova funkcija biti deo "paket aranžmana", odnosno dogovora o formiranju nove vlade.

I do sada, u svim skupštinskim sazivima od uvođenja višestranačja, osim u prvom, izbor prvog čoveka parlamenta bio je bitna tema stranačkih dogovora. Razlog za to jesu ovlašćenja, koja on ima. I po starom i po novom Ustavu, propisano je da predsednik Narodne skupštine zamenjuje predsednika Srbije, kada je "predsednik Republike sprečen da obavlja dužnost, ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran". Po novom Ustavu ovo "zamenjivanje" ograničeno je na tri meseca, a to je, ujedno i rok za raspisivanje i održavanje predsedničkih izbora. Stari Ustav nije propisivao koliko može da traje zamenjivanje predsednika Republike, pa je, na primer, posle isteka mandata Milanu Milutinoviću, Nataša Mićić, tadašnji predsednik Narodne skupštine, postala vršilac dužnosti predsednika Srbije 30. decembra 2002. godine i taj posao radila sve do novembra 2003. godine, kada je raspuštena Skupština.

Koliko je mesto predsednika parlamenta važno, vidi se najbolje na primeru Nataše Mićić. Ona je kao vršilac dužnosti predsednika Srbije, bila član tadašnjeg Vrhovnog saveta odbrane SCG, a njoj je zapalo u dužnost da, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, uvede vanredno stanje u državi.

Sve i da predsednik Skupštine nikada ne bude morao da zamenjuje predsednika Republike, ova funkcija je važna zbog drugih nadležnosti koje on ima. U ovom sazivu, na primer, vrlo često je bilo pritužbi na račun predsednika Skupštine Predraga Markovića, kako se ni sa kim ne konsultuje oko sednica, te da su se na dnevnom redu znale naći i tačke o kojima nije bilo dogovora. Od predsednika Skupštine, kome je u opisu posla da se stara o redu na sednici, umnogome zavisi da li će parlament biti "bojište", ili će raditi u, koliko-toliko, dobroj atmosferi.

Ipak, u ovom trenutku, u svim strankama su nam rekli, da se još ne razmišlja o kandidatima za funkciju predsednika Skupštine, uz gotovo identično obrazloženje – "sad je najvažnije pitanje Kosova i Metohije, sve ostalo je sporedna stvar." Međutim, nije potrebna neka velika mudrost da bi se znalo da će, ukoliko, bude dogovora da vladu formiraju DS, DSS, G17 plus, mesto predsednika parlamenta pripasti DSS-u, ukoliko DS dobije premijersko mesto i obrnuto.

Kako sada nema ni nagoveštaja za dogovor o vladi, na izbor predsednika parlamenta, bez obzira na to za kad bude zakazana konstitutivna sednica, moraće da se sačeka. Koliko? To niko ne zna, a ni Ustav, ni Poslovnik o radu ne propisuju rok u kome mora da bude izabran predsednik Skupštine. Ustav kaže da je rok za konstituisanje novog parlamenta 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora, a konstituisan je potvrđivanjem mandata dve trećine poslanika. Do izbora predsednika sednici predsedava najstariji poslanik, a ko će to biti zavisi od toga kome će stranke poveriti mandate. U ovom trenutku, šanse imaju, pre svih, Borka Vučić (SPS) i Dragoljub Mićunović (DS). Mićunović će, sasvim sigurno, biti poslanik, a socijalisti su "blizu toga da povere mandat Borki Vučić". Neko od njih dvoje biće predsedavajući, a koliko dugo će predsedavati zavisi od međustranačkih dogovora o formiranju nove vlade.

-----------------------------------------------------------

Neidentifikovana četvorka

Najzanimljiviji i najduži izbor predsednika parlamenta dogodio se 1994. godine. Tada je za predsednika izabran socijalista Dragan Tomić, posle nekoliko ponavljanja glasanja, i primenjen je prvi i jedni put sistem "kontrolisanog tajnog glasanja". Svi predsednici poslaničkih klubova podelili su glasačke listiće svojim poslanicima, koji su ih pred njima popunjavali. Onda su svi tadašnji opozicionari jedni druge prekontrolisali, da bi na kraju, ipak, bio izabran Tomić zahvaljujući glasovima četiri opoziciona poslanika, čija imena zvanično nikada nisu otkrivena. Kasnije je optužena Nova demokratija, s obzirom na to da je njenih šest poslanika ušlo u koaliciju sa SPS-om, ali to nikada nije dokazano. Tomić je bio predsednik u dva saziva i na toj funkciji ostao od 1994. do petooktobarskih promena 2000. godine. I ovaj sadašnji saziv nije lako dobio predsednika, pa je najstariji poslanik, Velimir Simonović (DSS), predsedavao od 27. januara do 4. februara 2004. godine. Razlog tome bilo je nepostojanje dogovora oko formiranja nove vlade. Čak je, 4. februara za predsednika izabran Dragan Maršićanin (DSS) i to, kako je zvanično rečeno, samo na ograničen rok, do postizanja dogovora o vladi. Vlada je izabrana 3. marta, Maršićanin je postao ministar, podneo ostavku na mesto predsednika parlamenta, a na tu dužnost je izabran Predrag Marković, kao kandidat G17 plus.

-----------------------------------------------------------

Predsednici i tužbe

Većina dosadašnjih predsednika parlamenta, nije završila mandat bez neke tužbe. Dragana Tomića je, na primer, opozicija tužila zbog izjava u kojima je opozicionare nazvao "fašističkim falangama". Natašu Mićić, između ostalih, tužio je Tomislav Nikolić, jer mu je, kako je objašnjavao, kreativnim tumačenjem Poslovnika, praktično oduzela poslanički mandat, pošto ga je isključila sa sednice na tri meseca, a kazna je računata tako da je on ostao van parlamenta više od šest meseci, sačekavši raspuštanje Skupštine. Predraga Markovića tužila je, između ostalih, Demokratska stranka, zbog "protivzakonitog oduzimanja poslaničkih mandata Vesni Lalić i Sovraniju Čonjagiću."