Prvi odlazak zubaru

Briga o zubima počinje znatno pre rođenja, u trenutku kada je plod star oko šest nedelja.
Kakvi će biti bebini zubi zavisi od toga kako se majka hrani i koliko sama vodi računa o higijeni svojih usta i zuba, a ono šta o zubima svog deteta treba da zna, saznajemo od dr Ota Smolovića, stomatologa.
– Prvi zub ponekad ima i tek rođeno dete. To je predmlečni zub, preciznije rožnata materija koja nema koren pa je treba odmah izvaditi, između ostalog i zato što ometa dojenje.
U trenutku rođenja detetu su oblikovani svi mlečni zubi, njih dvadeset, a obično i četiri trajna kutnjaka.
Prvi najčešće niču donji srednji sekutići, posle šest meseci života.

Prvo pranje zuba započinje pre nego što se pojavi prvi mlečni zub. Higijena započinje nežnim brisanjem dečjih desni vlažnom krpicom. Kad se pojavi prvi zub čisti se štapićem s vatom prethodno umočenim u vodu. Oko osmog meseca, kada se pojave gornji srednji sekutići, prelazi se na čišćenje četkicom.

Prva četkica koju će koristiti vaše dete mora da bude mekana i posebno oblikovana za dečje zube. Dlake mogu biti od prirodnog ili sintetičkog materijala, važno je samo da, kad se njihovi vrhovi saviju i izobliče, zamenite četkicu novom. Obično je to potrebno uraditi posle četiri do šest meseci upotrebe.

Prva pasta za zube ne sme da bude ljuta, već se preporučuje neki ukus voća koje dete i inače voli da jede, kako bi i pranju zuba pristupalo s radošću. Najvažnije je da dečja zubna pasta bude klinički ispitana i da sadrži fluor koji jača zubnu gleđ, kao i ksilitol koji ima antibakterijsko dejstvo.

Prvi odlazak zubaru treba da se obavi znatno pre nego što se pojavi karijes na zubima, najbolje posle prvog bebinog rođendana da bi dete steklo poverenje u svog lekara kod koga ga na kontrolu treba dovoditi na svakih šest meseci. To je interval u kome je moguće da se dogode neke promene na zubima, ali one se otkrivaju na vreme pa lečenje neće biti neugodno bolno, što je najbolji put da se eliminiše svaki strah od odlaska kod zubara.

Prvi karijes najčešća je posledica sisanja cucle na flašici, pa se popularno i zove "karijes bočice" i posledica je posebno zaslađenih čajeva i voćnih napitaka koji se detetu daju tokom noći. Šećer koji čitavu noć ostaje u ustima uništava zubnu gleđ i glavni je krivac za karijes. Prema nekim evropskim podacima, čak 15 odsto novorođenčadi ima "karijes bočice".

Prvi trajni zub obično se pojavi oko šeste godine, a poslednji, nazvani umnjaci, oko 21. No, ne moraju ih svi imati, a kod nekih rastu i kasnije.

Rano vađenje zuba, ako su u pitanju mlečni, može imati trajne posledice. Istraživanja pokazuju da rano vađenje mlečnih zuba koja čuvaju mesto svojim trajnim naslednicima u 65 odsto slučajeva uzrokuju nepravilnosti, kao što su na primer krivi zubi.

Prvi ortodontski pregled treba obaviti u četvrtoj godini deteta kada se mogu otkriti nepravilnosti u razvoju vilice. Izbačena donja vilica, nasledna je nepravilnost i ako se ne leči može biti opasna, jer onemogućava žvakanje hrane i vodi ka neuhranjenosti deteta.

Prva proteza može se dati detetu starom oko osam godina. To je mobilni aparat koji ispravlja nepravilnosti u razvoju vilice. Fiksni ortodontski aparat obično se koristi kod krivih zuba i najbolji efekat pokazuje kod tinejdžera. Obično se postavlja dvanaestogodišnjacima koje muče krivi zubi.

Ono što je veoma važno kada je nega zuba vašeg deteta u pitanju jeste da ga odmalena naviknete na redovno pranje zuba i odlazak kod stomatologa kao nešto što je uobičajeno i nimalo neprijatno.