Suparnici a prijatelji

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, februara – Znate li šta je bilo najvažnije na prošlonedeljnom velikom finalu američkog fudbala, pita vozač jedinog putnika, po ledenom vremenu, u minibusu koji prevozi stanare velike zgrade do stanice metroa, vašingtonskog predgrađa Frendšip Hajts.
Sagovornik mu nabraja atraktivne poene, pasove, zahvate pa i šou u poluvremenu…

– Niste pogodili, ocenjuje šofer. Spektakl na terenu u Majamiju vam je odvukao pažnju s glavne činjenice, koja je "više od igre": da su prvi put u istoriji finala tog sporta, oba tima predvodili treneri crnci – dobacuje razdragano čovek za volanom.

Nije jedini pripadnik te rase koji slavi povesni preokret na čelu moćnih sportskih ekipa. Pao je još jedan bastion diskriminacije ističu i društveni analitičari drugih boja kože.

Toni i Lovi

Junaci "prevrata" su tamnoputi Toni Dandži (51) i Lovi Smit (49). Prvi je vođa pobedničkog tima iz Indijanopolisa a drugi lider poraženih iz Čikaga. Ali, već se na kraju utakmice videlo da to nisu njihove najvažnije karakteristike, iako se podrazumevalo različito raspoloženje. Pobednik je prišao poraženom i zagrlio ga, a zatim se, u postupku bez ovdašnjeg presedana, zajedno s njim slikao uz pehar "Superboula", kako se naziva "derbi nad derbijima".

Obojica su izjavili da su ponosni što su ubeleženi u antologiju proboja crnaca u još jedan monopol belaca, u ovom slučaju protegnut na četiri decenije, od starta "Superboula" 1967. Proboj je dalekosežniji od balansa: crnci čine dve trećine igrača a samo jednu petinu trenera u Nacionalnoj fudbalskoj ligi (NFL) – izračunao je specijalista Si-En-Ena.

Promena je ipak brza. Podstaknuta je tek pravilima izdejstvovanim zalaganjem Dena Runija (75), belog vlasnika tima iz Pitsburga, koja su 2002. propisala da na konkursima za trenere mora da bude bar jedan kandidat rasne manjine. "Lovijev i moj uspeh su rezultat procesa koji ljudima pruža priliku da se istaknu", kaže u osvrtu na taj skorašnji propis Toni, dodatno ponosan što je i prvi crnac trener koji je osvojio vrhunski trofej NFL. Njihov uzlet je i plod razvoja pokreta za građanska prava, dodaju hroničari.

Sportski meč se, tako, ispostavio kao prvorazredna društvena, rasna, premijera. Kao potvrda da je crncima sada dostupan još jedan vrhunski položaj koji im je donedavno bio nedosežan.

To dostignuće dobija na značaju jer dolazi u vreme oživljavanja porasta ovdašnjeg zazora prema svakojakim manjinama – od seksualnih do imigrantskih. Oživeo je i Kju kluks klan, zloglasni pokret upamćen po progonu crnaca, upravo je upozorio "Kriščen sajens monitor".

Rasplamsala se i polemika oko političara Baraka Obame. Brzo stasava kao pretendent za predsedničke izbore, ali je kao krupno pokrenuto pitanje da li je Amerika spremna da Belu kuću poveri crncu, makar bio i "krajnje harizmatičan" kao što je taj senator iz Ilinoisa.

Sve to je sadržano u proceni šireg značaja prvog derbija američkog fudbala s crnačkim trenerima. Dvojica sportsko-rasnih slavodobitnika su, međutim, i simboli alternativne i produktivne intimne i profesionale storije, koja povremeno nadmašuje dostignuća nacionalne istorije.

Oni su, naime, i retki izdanci još ređeg procesa u kome profesija stvara prijateljstvo koje se održi i kad preraste u rivalstvo. Dandži je, podseća se, Smitu dao prvu veliku poslovnu priliku, obučio ga trenerskom zanatu u kome je ovaj izrastao do njegovog glavnog suparnika. U prošlonedeljnom finalu, učitelj je pobedio učenika ali je njihov odnos ostao iznad rezultata meča u kome je neko morao da izgubi.

Njihovo prijateljstvo je jače od konkurencije – konstatuju poznavaoci. Cementirano je profesionalizmom, srodnim pogledima na lične obaveze koje drugima raspaljuju navijačke i druge strasti – sugerisao je "Njujork tajms".

Nova filozofija igre

Kao treneri obojica su uneli novu filozofiju u američki fudbal (sasvim različit od igre koju mi tako zovemo, a sličniji ragbiju uz jaku zaštitnu opremu), kaže specijalista tog lista. I Dandži i Smit podstiču "pozitivnu energiju" koja odudara od "kulture straha" na kojoj se dugo zasnivao pristup strateških vođa izvršiocima zadaka na terenu.

Ulogu trenera realizuju, precizira se, više kao učitelji nego kao generali. S više podučavanja nego zahteva za bespogovornom poslušnošću.

Uspeh im je tim dalekosežniji, iako i još upadljivije usamljen. Dostigli su profesionalni vrh, priredili vrhunsku sportsku predstavu da bi je onda nadmašili društveno-rasnim dometom. Mimo toga, a možda povrh svega, ujedno su ohrabrili milione drugih da isprobaju još neiskušeni, uporedni razmah suparništva i prijateljstva. Takav spoj, doduše, deluje kao nešto nezamislivo u onome kako većina doživljava realnost. Ali, do pre neki dan je takva realnost odbacivala i pomisao da će predvodnici derbija u jednoj od ovde najvažnijih igara uopšte, biti neko kao što su Toni Dandži i Lovi Smit.