Balkan ne sme da bude zatočenik prošlosti

Od našeg specijalnog izveštača

Ankara – Svet je decenijama Tursku cinično poredio sa „čovekom jakih mišica, praznog stomaka, malog mozga i slabog srca”. Abdulah Gul (61) danas je predsednik politički stabilne države koja se bavi jedinstvenim eksperimentom povezivanja demokratije, globalizacije, modernosti i islama. Gul je u vreme dok je bio na listi Partije pravde i razvoja, koja već deceniju upravlja zemljom u skladu sa svojom umerenom islamističkom agendom, bio premijer i šef diplomatije. Za 11. predsednika Turske izabran je avgusta 2007. kao prvi šef države u modernoj istoriji Republike koji je otvoreno saopštio svoju privrženost islamu. Turska je u međuvremenu postala druga najbrže razvijajuća ekonomija sveta prerastajući u silu – ne samo zbog druge najveće armije u NATO-u – sa velikim spoljnopolitičkim ambicijama ulaska u EU i približavanja regionima Bliskog istoka, Kavkaza i Balkana. Predsednik Gul primio me je u predsedničkoj palati Čankaja u Ankari. Intervju je umesto predviđenih 45 minuta trajao sat i po, obuhvatajući teme bilateralne saradnje Srbije i Turske, Balkana, Turske i Bliskog istoka kao i nekih unutrašnje političkih tema.

Gospodine predsedniče, uz ekonomsko čudo u vremenima globalne krize, sa stabilnom vladom i raznim, često sasvim nezavisnim spoljnopolitičkim inicijativama, Turska je stekla poštovanje sveta, Evrope i regiona. Danas je Turska priželjkivani partner kako na Zapadu tako i na Istoku. Kako vidite ulogu Turske na Balkanu?

Turska je balkanska zemlja. Ta činjenica se ne sme zaboraviti gledajući iz istorijskog i evropskog aspekta. To je jako važno sa stanovišta stabilnosti i mira. Nama je to bogatstvo. Prvo, jer se delom nalazimo na Balkanu, drugo, jer imamo duboke istorijske veze. Mnoge porodice koje žive ovde duboko su oslonjene na Balkan, tamo imaju rodbinu, postoje velika prijateljstva između naše zemlje i Balkana. Moja vizija Balkana je sledeća: integrisan u evroatlantske institucije, demokratski, slobodan, ekonomski obogaćen. Radi se o regionu preko koga prolaze važni energetski i saobraćajni koridori. Tako se mi svi skupa integrišemo. Koliko god je Istanbul važan, i Beograd je kapija za Evropu. Jedna velika prestonica. U Sarajevu vidimo multikulturalnost, multireligioznost. I drugi glavni gradovi imaju neku specifičnost koja ih karakteriše.

Urednik Spoljnopolitičke rubrike „Politike” tokom intervjua sa turskim predsednikom Abdulahom Gulom u Ankari

Koliko je Turska, ne na individualnom već na institucionalnom nivou, informisana oko Balkana. Imam utisak da turski mediji, sa nekim izuzecima, ne ispoljavaju preveliki interes za Balkan?

Turska i njena sredstva informisanja uvek prate zbivanja na Balkanu mada je možda, u poslednje vreme, zbog previranja na Bliskom istoku, posebno u Siriji, fokus okrenut na tu stranu. Što ne znači da ne pratimo ono što se događa na Balkanu. Mi smo članica svih institucija koje se bave Balkanom. U nekima smo uključeni na nivoima predsednika ili ministara, nekima predsedavamo po rotacionom principu. Institucionalno se osećamo veoma balkanski. U svim našim većim gradovima imate lobije pojedinih balkanskih država. Zato preporučujem svim predsednicima balkanskih zemalja da posete Tursku ne samo zvanično, već i nezvanično, i da dobro koriste te svoje lobije u ovoj zemlji. Posebno se to odnosi na razvoj i unapređenje ekonomskih odnosa.

Ankara posreduje u regionu. Predstavila se kao zaštitnik bosanskih muslimana u razgovorima sa bosanskim Srbima i Hrvatima. Pomogla je sporazumu Beograda i Sarajeva oko Srebrenice. Ponudila usluge dobre volje oko Kosova. Šta su najveće prepreke koje i dalje stoje na putu pune normalizacije odnosa u regionu?

Dobro nam je poznato koliko je Balkan multietnička i multikulturalna sredina i svesni smo svih problema i poteškoća koje su se ranije događale. Ali, ukoliko istražite korene svih na Balkanu videćete da se oni tamo negde u daljini spajaju ili ukrštaju. Ako biste išli jako daleko, mogli biste da naiđete ne velika iznenađenja. Mislimo da se ne treba baviti malim problemima, već razmatrati šire dimenzije. Kada se one reše, biće rešeni i ti manji problemi. Upravo zbog toga smatramo da će pristupanjem evroatlantskim integracijama i institucijama stvoriti neka vrsta kišobrana pa će u okviru tih institucija polako iščezavati svi ti sitni problemi. Moramo da pod tim kišobranom idemo skupa i gledamo ka budućnosti. Radimo na tome da se pitanja reše. Zato postoji naša trilaterala koja je prvi sastanak održala u Istanbulu na nivou predsednika Srbije, BiH i Turske, drugi u Karađorđevu, a sada je pred nama treći skup koji će se održati u BiH.

Da li je takav pristup u funkciji turske diplomatske inicijative da se BiH uključi u Akcioni plan članstva u NATO na predstojećem samitu alijanse 20–21. maja u Čikagu?

Ne samo to. Mi smo za pridruživanje svih balkanskih zemalja. Neke su već pristupile, neke su na putu, a ako BiH uđe u NATO onda će to biti od interesa i za Srbe, i za Bošnjake i za Hrvate u BiH.

Taj proces evroatlantskih integracija podrazumeva da se neke stvari prethodno reše. Svi se slažu da je BiH još daleko od toga da funkcioniše kao multietnička, multikulturalna država. Samim tim usporeno je njeno približavanje EU ili NATO-u. Tako se oni „manji problemi” koje pominjete pojavljuju kao velike prepreke koje ne dozvoljavaju rešenja.

Ne može biti automatskog priključivanja NATO-u. To će ići postepeno, što podrazumeva jačanje uzajamnih odnosa i poštovanja, jačanje suživota. Na taj način će se sve više smanjivati mogućnost sukoba. Stvaraće se sigurnija i mirnodopskija atmosfera. Vama je poznato da čak i u najmanjem selu, gde je etnička struktura ista, dolazi do sukoba. Gornja i donja mahala se prepiru. Uvek ima toga.

Da li se slažete sa ocenom da postoje tri neuralgične tačke Balkana: Kosovo, oko koga se pregovara, BiH, zato što nije uspostavljena kao funkcionalna država, i Makedonija zbog etničkog konflikta?

Tačno. To su teme koje mogu da zapale i rasplamsaju situaciju, ali ta vatra bi se gasila evroatlantskim integracijama. Što se više napreduje ka NATO-u i EU, to je manja verovatnoća da požar bude veliki. Problemi moraju da se rešavaju uz pravdu, pravo i međusobno poštovanje.

Pokušavajući da promoviše politiku „nula problema sa susedima”, šef turske diplomatije jednom je rekao: „Kao Turčin, ja sam Evropljanin u Briselu, ili Iračanin u Bagdadu, Bošnjak u Sarajevu, ili Samarkanđanin u centralnoj Aziji. To nisu konfliktni identiteti”. Neki te reči koriste da optuže Tursku da sprovodi politiku tzv. neoosmanizma, uključujući ekonomsku i kulturnu „invaziju”. Šta možete da kažete na to?

Često čujemo takve komentare. To nije realno. Mi nemamo takve namere. Ovde se radi o narodima i ljudima koji su istorijski nekada bili vezani. Mi danas stojimo na dve strane tog mosta. Cilj je jačanje boljeg života na obe strane. Ako govorimo o ekspanzionističkim namerama onda ne možemo da govorimo o svim tim ostalim stvarima, o saradnji. Naravno, samo ukoliko postoji obostrana volja, obostrani interes. Mi bez obzira na broj stanovnika poštujemo suverenitet balkanskih zemalja.

Da li se slažete da u regionu koji ima mnogo istorije po glavi stanovnika postoje stereotipi koji opstaju, koji su opasni. Ima li dovoljno napora da se oni uklone?

Mislim da je ispravnije fokusirati se na budućnost nego da raspravljamo o nekim stvarima koje su se dogodile u istoriji. U prošlosti je bilo i slatkih i gorkih trenutaka i to su realnosti. Ono što se dogodilo ne možemo da izmenimo. Ovo ne važi samo za Balkan. Zar je neko mogao da pomisli da će jednog dana Francuska i Nemačka nastupati zajedno. Niko ne sme da bude zatočenik prošlosti.

Pomenuli ste Nemačku i Francusku. Lično ne verujem u teorije spontanosti. Da je pomirenje bilo prepušteno francuskom i nemačkom narodu sumnjam da bi danas bilo EU. Radilo se o mudrosti i vizijama lidera. Da li verujete da je i na Balkanu izuzetno važno dobro liderstvo?

Sasvim ste u pravu. Biti lider ili predsednik ne znači jednostavno manipulisati osećanjem naroda, već ga voditi napred u bolje sutra. Kada gledamo na Balkan, možemo apsolutno da zaključimo da je Srbija ključna zemlja na Balkanu. Nisam to prvi put rekao. Zato pridajem veliki značaj odnosima Turske i Srbije. O tome sam često razgovarao sa predsednikom Borisom Tadićem.

Turska je uspostavila bliske političke veze sa Srbijom, a obe strane pokazuju želju da ostave po strani pitanje Kosova oko koga se pozicije razilaze. Istovremeno, dosta se priča o turskim investicijama u regionu, ali imam utisak da konkretni biznis aranžmani sa Srbijom više pripadaju sferi retorike nego prakse. Zašto?

Podeliću sa vama tu ocenu. Odnosi nisu na nivou na kome bi trebalo da budu. Lično se trudim da ih podignemo na nivo na kome bi trebalo da budu. Mislim da ćemo uskoro doživeti neku vrstu eksplozije ekonomske saradnje u pozitivnom smislu. Upravo utabavamo stazu kojom će se kretati oni koji žele da investiraju.

Kada najavljujete „ekonomsku eksploziju” da li imate u vidu nešto konkretno?

Jednostavno mislim da možemo da pravimo još puno autoputeva. Naše najveće firme se i te kako zanimaju za autoput od Beograda ka Jadranskom moru. Da pomenem partnersku gradnju kraljevačkog aerodroma. Tu su i energetski koridori. Da ne zanemarimo turizam.

Imajući u vidu ugovorene poslove turskog građevinarstva po inostranstvu, čija vrednost premašuje 30 milijardi dolara, u slučaju Srbije govorimo o malim vrednostima?

Potencijali su neverovatno veliki i odjednom može doći do eksplozije u pozitivnom smislu. Ne govorim to reda radi, već zato što u to zaista verujem. Radnik na Balkanu je obrazovan, kvalitetan. Treba rehabilitovati jaku industriju koju su zemlje regiona imale.

Kakvi su Vaši utisci nedavnih izbora u Srbiji?

Pratimo ih izbliza. Videli smo 6. maja da su u drugom krugu ostali predsednik Tadić i gospodin Nikolić. Želimo im puno uspeha, a onaj ko treba da odluči svojom voljom jeste srpski narod. Naša je želja da izbori proteknu u miru i spokoju.

----------------------------------------------

Verskom službeniku nije mesto u politici

Šta mislite o angažmanu verskih lidera u političkim procesima?

Smatram da su verska ličnost i političar dva različita pojma. Ovo važi za sve religije. Verski službenik je onaj koji božju poruku prenosi ljudima kako bi bili srećni, da žive mirno, da ih pozitivno usmeri, da bude vaspitač. A kada je u pitanju politika, politika je nešto drugo. Ako neki od verskih službenika želi da se bavi politikom, treba da ostavi svoju versku funkciju i da pređe u politiku. Treba odvojiti veru i politiku jer ukoliko politika uđe u veru ona veri nanosi štetu.