Velika smrtnost od raka grlića materice

Bolna je istina da je među čituljama mladih žena najviše onih koje su umrle od raka grlića materice. Još bolnije je saznanje da ovoj vrsti raka treba minimalno od tri do pet godina da se razvije, a opet od njega u Srbiji umire svake godine oko 500 žena.

Prema broju žena obolelih i umrlih od raka grlića materice, Srbija je, nažalost, već godinama u samom vrhu među evropskim državama. Ova vrsta malignog oboljenja je zapravo tek jedan od karcinoma kod kojih stope obolevanja rastu, pa je naša zemlja u nedavnom merenju kvaliteta zdravstvenog sistema predstavljenom u Evropskom parlamentu, gde je zauzela poslednje mesto, negativne bodove dobila i zbog visokih stopa smrtnosti od svih malignih oboljenja.

Rak grlića materice, međutim, po našim statistikama, nije na prvom mestu po smrtnosti obolelih, već na četvrtom, pre njega su rak pluća, dojke i debelog creva. Prema podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, rak grlića materice registruje se kod oko 1.300 pacijentkinja godišnje, a nažalost, oko 500 žena izgubi život zbog ove bolesti. Da li su za ovakvu crnu statistiku krivi zdravstvena služba, odnosno ginekolozi ili – žene?

Direktor Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front” u Beogradu profesor dr Dušan Stanojević za „Politiku” je izjavio da smo svedoci jedne apsurdne situacije: imamo ogroman broj ginekologa, a i dalje imamo najveći broj zapuštenih slučajeva raka grlića materice u Evropi.

– Naš najveći problem je u niskoj svesti o zdravlju i tome da žene ne dolaze na preglede. Nema više obaveznih sistematskih pregleda, a u okviru njih i redovnih ginekoloških pregleda. Trideset godina sam ginekolog i isto toliko godina je priča ista: naše žene nemaju svest o važnosti pregleda i ne dolaze na preglede – kaže dr Stanojević.

Profesor dr Branko Stanimirović, načelnik Odeljenja za naučnoistraživački rad u GAK „Narodni front” i dugogodišnji direktor Škole za patologiju grlića materice, tvrdi da se već dugo odgovornost za ovu lošu statistiku ne može pripisati ginekolozima, ali da bi država mogla i morala da najzad uvede obavezne ginekološke preglede.

– U ovoj oblasti dugo godina zapostavljali smo redovne ginekološke preglede i skrining. Zemlje koje su uspele da potpuno iskorene rak grlića materice, a to su uglavnom sve skandinavske i visokorazvijene evropske zemlje, uvele su obavezne ginekološke preglede i sankcije za žene koje se na njih ne odazovu. Znači, sve žene u određenom životnom dobu, najčešće od stupanja u seksualne odnose do 65. godine, imaju obavezu da jednom godišnje ili jednom u dve godine posete ginekologa i budu pregledane. U početku nismo imali dovoljno obučenih lekara, koji bi žene pregledali i u manjim mestima. U Beogradu i ostalim većim gradovima, pacijentkinje dolaze i češće nego što bi trebalo, dok iz seoskih sredina ne dolaze uopšte – kaže dr Stanimirović.

To je, po njegovim rečima, i bio razlog da osnuje Školu za patologiju grlića materice, kroz koju je do sada prošlo oko hiljadu ginekologa.

– Dok nije bilo škole, mogli smo reći da smo i mi krivi, ali nije problem u lekarima, već u tome što pacijentkinje ne dolaze na preglede. Tek kada pregledi budu obavezni i kada žene budu morale da plate neku vrstu kazne zato što se nisu odazvale pozivu na kolposkopski pregled i Papanikolau test, poboljšaćemo stanje u ovoj oblasti. Samo tako je moguće vrlo rano otkriti početne promene i preduzeti efikasno izlečenje, jer ovaj rak ne daje vidljive simptome, koje bi ženu upozorile na opasnost. Zato je važno uraditi testove i preglede gde lekari uočavaju početne promene – kaže profesor Stanimirović.

Naš sagovornik kategorično odbija primedbu da je danas potrebna ili veza ili novac da bi se došlo do ginekologa.

– To apsolutno nije tačno. Pacijentkinje koje žele da urade ovaj pregled to mogu da urade i u domu zdravlja sa uputom i niko im za to neće tražiti novac – kategoričan je dr Stanimirović.

Inače, odavno su napravljene preporuke u Nacionalnom programu skrininga raka grlića materice, ali na lične adrese žena ne stižu pozivi na pregled, kako je bilo planirano, već je dato dobrovoljno pravo da žena to uradi po svojoj volji. Suština je da se to radi temeljno, organizovano, sa jasnim ciljem ranog otkrivanja, ali za to je potreban novac kojeg očigledno – nema.

Ginekolozi podsećaju da je najvažniji faktor rizika za nastanak ove maligne bolesti infekcija humanim papiloma virusom, koji se prenose seksualnim kontaktom. Značajni su i drugi faktori – pušenje i oslabljen imuni sistem.