Zajedno, uprkos daljini

Naš glavni grad biće 21. februara ponovo domaćin američkoj grupi "Toksidomun" koja će održati koncert u beogradskom SKC-u.

Bend koji je nastao pre tri decenije u San Francisku iza sebe ima 13 albuma i na stotine održanih koncerata. Počeli su od svirki na gradskom koledžu, a ubrzo su ih kritičari proglasili jednom od najzanimljivijih pojava na američkoj muzičkoj sceni. Danas četiri člana "Toksidomuna" žive u četiri različite države – od Amerike i Meksika do Belgije i Grčke. Iako razdvojeni hiljadama kilometara, svake godine se okupe u Briselu da bi krenuli na turneju koja traje nekoliko meseci.

Sastav su osnovali Blejn Rejninger i Stiv Braun. Kada su počeli da sarađuju obojica su svirali po nekoliko instrumenata, Rejninger je bio jedan od najtalentovanijih mladih violinista u Americi, a Braun je iza sebe već imao nastupe svirajući saksofon i klavir. Obojica u svojim intervjuima danas često kažu da ih je tada zbližila želja za eksperimentisanjem u zvuku.

Ubrzo su im se pridružili basista Piter Prinsipal i pevač Vinston Tong pa su počeli sa klupskim nastupima. Pošto su u to vreme bili popularni pank i nju vejv i "Toksidomun" je pratio taj trend.

Prvi singl "Pinheads on the Move " grupa objavljuje 1978. godine, a onda sledi period kada su snimili nekoliko pesama za koje mnogi muzički kritičari tvrde da su njihovi najbolji radovi u karijeri. Pesma "No Tears" nastala u tom periodu postala je hit koji i danas izvode klupski bendovi širom Amerike.

Prvi album pod nazivom "Half mute" "Toksidomun" objavljuje 1980. godine. Bez obzira na relativan uspeh kod publike i dobre ocene kritike, članovi grupe odlučili su da se na neko vreme presele u Evropu. Kao jedan od razloga za taj potez, koji se kasnije ispostavio kao pun pogodak, Blejn Rejninger je tada naveo mogućnost da na Starom kontinentu mnogo bolje razumeju njihovu želju za eksperimentisanjem.

Novo sedište benda postao je Roterdam, a kraći period proveli su i u Briselu. Radili su veoma mnogo, muzički kombinovali, kako često kažu, nespojivo – od džeza i klasične muzike, preko elektronike do tradicionalnih ciganskih pesama sa Balkana. Što je najvažnije, publika je u potpunosti prihvatila njihov stil. Postali su veliko otkrovenje na alternativnoj sceni, a koliko su ih cenili drugi umetnici govori i podatak da su 1982. napisali muziku za balet Morisa Bežara "Divine".

Nekoliko godina kasnije grupi se pridružio i trubač Lik van Lishut, a u tom periodu snimili su album "Holly Wars" koji je imao veliki komercijalni uspeh. Posle toga pevač Vinsent Tong je napustio grupu, a njegovo mesto zauzeo je Ivan Georgiev. Da stvari u bendu ne funkcionišu najbolje pokazalo se 1988. kada su svi članovi rešili da započnu solo karijere.

Osim toga, počeli su da žive u različitim zemljama. Stiv Braun se preselio u Meksiko, Piter Prinsipal se vratio u Ameriku, dok je Blejn Rejninger svoj novi dom pronašao u Grčkoj.

Zajednički rad, bez obzira na razdaljinu, opstao je još nekoliko godina, a onda su 1992. prestali da sarađuju. Solo karijere članova "Toksidomuna" bile su uspešne, a ponovno okupljanje dogodilo se 1997, doduše bez Blejna Rejningera. Čini se da je bend bez jednog od osnivača u tom periodu lutao u zvuku, ali je Rejninger pre tri godine doneo odluku da se ponovo pridruži sastavu.

Iste godine bend je snimio album "Cabin ih the Sky" koji je podsetio na njihove najbolje dane.

Krajem prošle godine članovi grupe su uradili disk pod nazivom "Bardo Hotel Soundtrack". Kao i tokom čitave karijere iznenadili su publiku. Da bi realizovali disk, članovi "Toksidomuna" su nekoliko meseci proveli u San Francisku. Ispostavilo se da je povratak u grad u kome su nastali bio dovoljno inspirativan da naprave muziku uz pomoć koje će, kako kažu, slušaoci moći da putuju celom Amerikom.