Aerobne vežbe

Ponekad su ljudi "jednostavno nervozni", ali i sami ne znaju glavni razlog toga. Ne mogu da shvate zašto su anksiozni, lako podložni iritaciji, napeti ili tužni. Na kraju se može desiti da su uzrok naizgled male, ali konstantne količine stresa, a ne neki veliki stres.

Kada se nekome nešto, zaista, loše desi, prijatelji i porodica su obično tu da pruže podršku. Tada se ima preko potrebna oduška, postoji "ventil", okolina pruža pravo da u takvim situacijama osoba iskaže svoju nesreću ili tugu. Ali, svakodnevni stres – onaj koji često mnoge ne zabrinjava – može da odigra "glavnu ulogu". I to negativnu.

Hronični stres je najteže pravilno proceniti, jer lekari ponekad olako prelaze preko pravog izvora emocionalnog stresa neke osobe, ili pak obraćaju pažnju isključivo na listu glavnih stresova.

Ono što je stresno za nekoga može da bude uživanje za druge ljude. Prepoznavanje onoga što je stresno može biti od velike pomoći. Čak iako ne može da se izmeni izvor stresa, može da se izmeni način na koji se oseća zbog stresnih situacija.

Skriveni i neprepoznati, svakodnevni "sukobi" mogu da dovedu da pravih fizičkih bolesti, uključujući glavobolje, bolove u leđima, čir na želucu, probleme sa srcem. Promene na zidovima krvnih sudova kao odgovor na stres mogu da dovedu do povećanja krvnog pritiska. Čak i depresija, predmenstrualni sindrom, anoreksija i bulimija su na neki način povezani sa stresom.

Jedan od najboljih načina za smanjenje stresa jesu vežbe. Kada bi se laboratorijski pacovi naglo suočili sa stresnim situacijama, broj otkucaja srca u minutu se povećava, a dolazi i do prilagođavanja krvnog pritiska. Istraživači su utvrdili da se nivo stresa smanjuje kada se pacovi stave na točak koji se okreće, odnosno kada se "bave" fizičkom aktivnošću; smanjuje se broj otkucaja srca u minutu i pritisak pada. Aerobne vežbe pomažu ljudima sa povišenim krvnim pritiskom. Iako je uzrok stresa često mentalni, postoje i fizički problemi koji se mogu rešiti fizičkom aktivnošću.

Upoznajte mišićna vlakna: Svi se rađamo sa dve vrste vlakana. Količina jedne odnosno druge vrste vlakana je genetički određena. Vežbanjem možete povećati veličinu jedne vrste vlakana u odnosu na drugu: 1. Sporo kontraktilna vlakna: Više vlakana ove vrste omogućava bolje aerobne kvalitete tj. pojedinac je sposobniji za vežbe izdržljivosti, npr. za duga neprekidna trčanja. 2. Brza kontraktilna vlakna: Više vlakana ove vrste omogućava bolje izvođenje aktivnosti kod kojih je potrebna eksplozivna snaga, npr. sportska gimnastika.

Povećajte mišićnu izdržljivost fizičkim vežbama. U zdravom telu zdrav je i duh.