Postati sila u nauci

Kina je prošle godine, prema nalazima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), uložila u naučnotehnološka istraživanja fantastičnih 136 milijardi dolara i tako se, po stvaranju materijalne podloge za povezivanje industrijske proizvodnje sa naukom i modernom tehnologijom, prvi put našla neposredno iza Sjedinjenih Država i Evropske unije, pretekavši nekadašnje pojedinačne konkurente kao što su Japan i Nemačka.

Britanski trust mozgova "Demos" – u nedavno objavljenoj studiji "Atlas ideja: mapa za novu geografiju nauke" – utvrdio je da je "Kina na putu da postane naučna supersila zahvaljujući ulaganjima u istraživanja i vraćanju kineskih naučnika iz inostranstva". To se, po oceni britanskih futurologa, događa u vreme kad je "gravitacioni centar inovacija (u nauci i tehnologiji) počeo da se seli sa zapada na istok".

Gotovo istovremeno, na jednoj konferenciji UN posvećenoj trgovini i razvoju, ustanovljeno je da je Kina postala najprivlačnija zemlja za istraživačke centre stranih kompanija, jer je stvorila povoljne uslove za njihov rad. Samo u toku 2005. godine strane multinacionalne korporacije otvorile su u Kini oko 700 takvih centara, što je, nimalo slučajno, koincidiralo sa prilivom stranih investicija od 7,7 milijardi dolara.

Prvi po izvozu kompjutera

"Razvoj na naučnoj osnovi" jeste kineska politička opsesija. Kako ni prave proizvodnje ni razvoja nema bez naučnih izuma, predsednik Hu Đintao pozvao je naciju da se do 2020. godine preobrazi u "naciju inovatora". Stara civilizacija, koja je izumela kompas, štamparstvo, svilu, barut i mnogo šta drugo, s razlogom daje sebi pravo da u zakasneloj industrijskoj revoluciji ne bude samo "svetska radionica", koja plavi tržišta jeftinom robom, izrađenom po tuđim licencama, nego mnogo više od toga – faktor u evoluciji nauke i tehnologije.

Još pre petnaest godina kineska privreda bila je na strani poznata prevashodno po jednostavnim tekstilnim proizvodima, skromnoj obući i praktičnim predmetima od plastike. Ona sada sve upadljivije nastupa sa sofisticiranim proizvodima iz oblasti informatike i komunikacija. Nakon jedne decenije brzog uspona u elektronici, Kina je, krajem 2005, pretekla Ameriku kao prvi snabdevač svetskog tržišta proizvodima informativne i komunikacione tehnologije, uključujući laptop kompjutere, mobilne telefone i digitalne kamere.

Od 1996. do 2005. vrednost američke trgovine ovom vrstom proizvoda porasla je za 50 odsto – sa 230 milijardi na 375 milijardi dolara. U istom periodu vrednost kineske trgovine istim proizvodima skočila je sa 35 milijardi na 329 milijardi dolara – skoro deset puta.

Ali, svi ovi i slični proizvodi uglavnom su dela jevtine, umešne i spretne radne snage. (Onome ko je jednom video kinesku vezilju nad đerđefom jasno je da je video idealne prste za čipove.) Tu ima mnogo kineskog umeća, ali ne i mnogo kineske pameti. Kinezi su se sada suočili sa potrebom da oznaku "kineski proizvod" preobrate u oznaku "kineski izum".

Elektronika, elektronika

Ulažući velika sredstva u istraživanja i razvoj, oni žele da uskoro počnu da se ističu ne samo po kvalitetnim, a jeftinim, odnosno konkurentnim, industrijskim proizvodima, nego i po svojim naučnotehnološkim izumima i pronalascima. S jedne strane, oni nastoje da što bolje usmere mlade stručnjake, a, sa druge, da poštuju pravila složene igre u savremenoj trgovini u kojoj su moćni i razvijeni strogo zaštitili prava intelektualne svojine, tehničke pronalaske i patente.

Put Kine do položaja velesile u nauci i tehnologiji neće biti ni kratak ni jednostavan, bez obzira na velika ulaganja u istraživanja i na armije inženjera i tehničara. To se najbolje uočava na primeru patenata. U toku 2005. godine u SAD je registrovano 75.000 međunarodno priznatih patenata, u Japanu 30.000, u Nemačkoj 9.000, a u Kini samo 402 – što je 0,5 odsto američkih izuma. Uz to, u Americi i Japanu se samo pet odsto proizvodnje zasniva na stranoj tehnologiji, a u Kini 50 odsto.

Iako su velika i rastu po stopi od 20 odsto godišnje, sredstva za istraživanja još nisu postojano vezana za rast bruto nacionalnog produkta, što je preduslov da se razvoj ne usmerava kampanjski. Sredstva bi trebalo da iznose najmanje 1,5 procenat bruto nacionalnog dohotka i da postupno rastu do 2,5 procenta da bi Kina, do 2050, postala moćni svetski centar za naučna i tehnička istraživanja.

Da se snage ne bi rasipale, već je određeno koje će grane imati prioritet. To su elektronika (hardver, softver, poluprovodnici, informatika), kosmička tehnologija, avionska industrija, petrohemija, farmaceutska industrija i energetika.

Izbor stručnjaka izgleda da je manji problem od izvora finansiranja. Od početka reforme u inostranstvo je na studije otišlo više od milion mladih ljudi. Oko 30 odsto njih vratilo se u Kinu sa vrlo visokim priznanjima, a mnogi od njih i sa obezbeđenim, takođe vrlo visokim, primanjima kod kuće. U Centru za ekonomska istraživanja Pekinškog univerziteta, koji zapošljava samo doktore nauka sa prestižnih zapadnih univerziteta, godišnja plata mladog stručnjaka je od 30.000 do 50.000 dolara. Da nije tako, mnogi od njih se možda ne bi ni vratili u Kinu.