Pola Jevrejin, pola Srbin

Kada vam je neko blizak i na udaljenosti, ili kad na to nije primoran, ako u njegovom širokogrudom srcu ima mesta i za druge narode osim svog, onda je reč o istinskom prijatelju!

Toplije i preciznije reči od ovih o 86-godišnjem Arieu Livneu, rođenom Novosađaninu iz Jerusalima, višegodišnjem funkcioneru Jevrejske agencije u Izraelu, koje su na nedavnoj svečanosti izgovorili ministar za dijasporu Vojislav Vukčević i bivša ambasadorka u Tel Avivu Krinka Vidaković, na najbolji način odslikavaju ljubav koju je ovaj simpatični i krepki čovek demonstrirao prema Srbiji. Stoga mu je tom prilikom i uručena posebna zahvalnica "za zasluge na produbljivanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa između srpskog i jevrejskog naroda, kao i za doprinos međusobnom poštovanju i saradnji između Srbije i Izraela".

– Osećam da sam pola Jevrejin, a pola Srbin – odgovorio je kratko Livne jerusalimskom patrijarhu jednom prilikom na pitanje kome pripada, otkrivajući otkud njegovo angažovanje u vreme najvećih srpskih nevolja uprkos činjenici da je još pre pola veka napustio otadžbinu i preselio se u Izrael.

Arie Livne je decenijama radio na jačanju spona jevrejske dijaspore i matičnog Izraela, aktivirao sve svoje kontakte i veze, prijatelje i saradnike širom sveta, posebno u Americi, lobirajući za svoju "srpsku polovinu" u vreme sankcija, ratova, kosovske krize, bombardovanja...

– Mi Jevreji dugo, dugo, pamtimo prijatelje, iako se u pojedinim istorijskim momentima to uvek ne vidi, nema sumnje šta Jevreji stvarno osećaju prema srpskom narodu. Na svet gledam kroz Drugi svetski rat i oni koji su mi tada bili prijatelji i danas su. Podatak da jevrejski narod više od 500 godina živi ovde sa Srbima kao bratskim narodom obavezuje – otvorenog srca govori Livne, ambasador dobre volje.

Jedan uobičajeni razgovor sa jevrejskim prijateljem iz Novog Sada u beogradskom hotelu "Moskva" posle rata usporio je njegov odlazak iz Jugoslavije za Izrael. Zbog nečega što je tada izrekao, a ocenjeno je kao dokaz o špijunaži, osuđen je kao politički krivac na deset godina zatvora. Presudu mu je izreklo trojno veće u kome je mladi kapetan kao predsednik formalno neophodnu dvojicu pokupio na hodniku Vojnog suda. Tako je bivši homoljski partizan i mobilisani rudar u Boru odležao sedam godina, produžavajući svoj boravak u zatvoru otvorenim prihvatanjem rezolucije Informbiroa.

– Nameravao sam da odem bez obzira na svoje političke poglede koji su se slagali sa tadašnjim političkim režimom u Jugoslaviji. Otac mi je jedini ostao u životu od cele porodice i on je već bio u Izraelu, kao i svi moji prijatelji. Smatrao sam svojom dužnošću da i ja u tom periodu učestvujem u borbi jevrejskog naroda za svoju državu – objašnjava naš sagovornik.

Poziv jedne grupe iz Srbije da stupi u kontakt i pregovara sa generalom Klajnom, dok je ovaj bio glavnokomandujući u istočnoj Slavoniji, prekinuo je "zamrznute odnose" između Livnea i njegove srpske otadžbine skoro 40 godina kasnije. Danas je ovaj bivši direktor Informativnog odeljenja Jevrejske agencije i od svoje 14. godine član cionističkog pokreta, o čemu svedoči i prepoznatljiva šestokraka zvezda na reveru, blizak saradnik i savetnik premijera Republike Srpske Milorada Dodika.

– Neprekidno sam na relaciji Banjaluka – Jerusalim, zaljubio sam se u RS, Banjaluka liči na Novi Sad. Tamo živi divan narod, imam i dragog prijatelja Dodika. Moja supruga ocenjuje to kao psihološki problem, budući da nemam sina nego ćerku. To mi možda produžava život – veli, dodajući da u njegovim godinama kad se čovek ujutru probudi i ništa ga ne boli znači da je – mrtav.

Iskusni Livne govori i o najvećoj muci koja danas opterećuje Srbiju.

– Živimo u svetu gde male zemlje nemaju šta mnogo da traže. Ako svaka mala manjina bude tražila sopstvenu državu od velikih država neće ostati ništa. Srbi imaju jednu odličnu osobinu, jer smatraju da svet zna da su oni u pravu i ne trebaju ništa da čine. Otcepljivanje Kosova se možda ne može sprečiti, ali se može ne priznati, pa možda se jednog dana to promeni. Jevreji su čekali dve hiljade godina da stvore svoju državu – kaže Livne i konstatuje da su Srbi oduvek bili saveznici Amerike, spasavali njihove pilote, bili u svakom pogledu poznatiji od Albanaca, ali se to ništa nije koristilo, a sada je kasno...

Ipak, Arie Livne ne odustaje. U prevodu na druge jezike njegovo ime znači da je živ i jak. Kao drvo, kako o njemu reče ambasadorka Izraela u Beogradu Jafa Ben Ari, koje je tako pustilo korenje da njegova senka pada i na Srbiju i na Izrael.