Napad na divljinu

Ovčar banja – Ovčarsko-kablarska klisura zaštićena je pre sedam godina kao izuzetno prirodno dobro prve kategorije, u kome je zabranjena gradnja, i od tada se u bisernom predelu udvostručio broj vikendica, šupa, splavova, sojenica, prikolica, betonskih podzida i ličnih rezervata. Kad je Vlada Srbije, aprila 2000. godine, uredbom zaštitila klisuru, počeo je opšti juriš graditelja, čvrsto rešenih da zidaju tamo gde se ne sme.

Čuvar zaštićenog dobra, Goran Nikolić, popisao je nedavno sva zdanja u klisuri, uzimajući 2000. godinu kao među. Na ovom prostoru izbrojao je 305 vikendica, osam sojenica, tri splava, tri autoprikolice, sedam pripremljenih terena za gradnju i 37 šupa. Od toga je samo u ovom veku, pod strogom zabranom, podignuto 130 vikendica, 10 šupa, šest sojenica, dovučene tri autoprikolice, a već su započeta tri temelja i uređena četiri placa.

– Pojavio se, poslednjih nekoliko godina i složeniji problem nego što je divlja gradnja. U nekoliko slučajeva, naime, ljudi zidaju građevine ne samo bez dozvole, nego i na zauzetoj zemlji, koju nisu ni kupili, ni platili ni preveli. Doslovno grade na tuđem, na parcelama koje su vlasništvo JP "Srbijašume" – veli Nikolić.

Pre dvadesetak dana, Turistička organizacija Čačka kao staralac nad klisurom, dobila je na znanje, od Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, zaključke o koracima koji slede. To su, ukratko: sprečavanje divlje gradnje i rušenje bespravnih kuća, ubrzano donošenje prostornih planova, kažnjavanje za krivična dela, prestupe i prekršaje, poboljšanje uslova rada nadzornih službi i postavljanje ulaznih stanica, ili rampi, u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima.

U Srbiji postoji pet nacionalnih parkova, 40 zaštićenih područja i 385 rezervata, parkova i spomenika prirode. Zahvataju ukupno 542.350 hektara ili 6,1 odsto teritorije Republike, sa tri režima zaštite. U prvom je stroga zaštita po modelu očuvanja divljine (6,5 odsto ukupno zaštićene površine), u drugom poludivljina ili "bafer zona" (21,2 procenta), dok teći stepen (72,3 odsto) podrazumeva slobodniji režim, sa kontrolisanim korišćenjem prirodnih izvora i prostora.

O razmerama protivpravne gradnje svedoče podaci da je "procvetala" čak i u nacionalnim parkovima. Na Fruškoj gori postoji 160 nezakonitih građevina, Kopaoniku 125, Tari 130. To su vikendice, brvnare, bungalovi, autokampovi, splavovi, ski-bifei, prikolice ali i veliki hoteli, s površinom od nekoliko hiljada kvadratnih metara (u Nacionalnom parku Kopaonik).

U predelima izuzetnih odlika, Ovčarsko-kablarska klisura, Stara planina, Sićevačka klisura, planina Golija, bespravno je izgrađeno 350 vikendica. Mnogi vlasnici podneli su i zahteve za legalizaciju, koje bi trebalo rešavati na zakonit, stručan i pravičan način.

Sudovi su do sada doneli više presuda, sa uslovnom vremenskom kaznom, za krivična dela protivpravne gradnje u zaštićenim prirodnim dobrima Kopaonik (četiri presude), Tara (17), Fruška Gora (10), ali nijedna kuća nije srušena.

U pregledu podataka o protivpravnoj gradnji u nacionalnim parkovima i zaštićenim oblastima navodi se da prostorni planovi, bilo da su u nadležnosti vlade ili opština, jesu preduslov stručnog i zakonitog sprovođenja gradnje. Zbog toga je značajno da bude ubrzan rad na završetku i usvajanju tih dokumenata za Kopaonik, Staru planinu i Goliju, kao i da se pristupi izradi planova za Taru, Đerdap i druga zaštićena područja.

Procenjeno je da će hitno postavljanje ulaznih kapija na javnim putevima u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima doneti dvostruki boljitak. Uz pružanje pomoći i obaveštenja posetiocima, rampe će da postanu značajno sredstvo za kontrolu i popis prevoza materijala.