Evropski ekonomski čvor

Španija je ponovo potonula u recesiju, Grčka na ivici bankrota, evropske berze su pale, evrozona pred apokalipsom, lideri EU se pripremaju za pregovore o krizi... Dramatične ekonomske vesti iz Evropske unije kao da ne prestaju da obilaze svet već nekoliko godina, a evropski Gordijev čvor kao da se iz dana u dan sve više zapetljava.

To, ipak, ne znači da je Evropska unija ekonomski potonula. Pojedinačno, vodeće evropske ekonomije (Nemačke, Francuska, Velika Britanija i Italija) i dalje drže četvrto, peto, sedmo i osmo mesto na listi najvećih ekonomija na svetu, dok gledana kao EU evropska zajednička ekonomija je 2007. godine pretekla američku.

Međutim, upravo taj razjedinjeni pogled na evropsku privredu i njena fiskalna i delom monetarna razjedinjenost sprečava Stari kontinent da uverljivije zadrži primat u svetskoj privredi i trgovini.

U situaciji recesija ponovo pogađa ne samo evropski jug već i zemlje istočne i centralne Evrope, a evrozone se drži na granici recesije samo zahvaljujući tome što je Nemačka izbegla recesiju tako što je u prvom kvartalu ove godine ostvarila rast od pola procenta, evropski prioritetni zadatak je rešavanje strukturne greške prilikom stvaranja monetarne unije. Tek stvaranjem takozvanog prostora optimalne novčane oblasti, evrozona će uspeti da izbegne sve potrese spolja.

„Ili će Evropa imati odlučnu, stabilnu, uspešnu evrozonu sa efikasnim zaštitnim zidom, dobro kapitalizovanim i regulisanim bankama, sistemom podele budžetskog tereta i monetarnu politiku koja će biti oslonac celokupnom bloku; ili ćemo se naći na nepoznatoj teritoriji koja nosi ogromne rizike po sve”, upozorio je evroskeptični britanski premijer Dejvid Kameron, koji, doduše, nije hteo da ostrvska ekonomija solidarno doprinese rešavanju krize tako što će prihvatiti oporezivanje bankarskog sektora porezom na nivou EU.

Uporedo sa popravljanjem konstrukcione greške evrozone, kao i izbegavanjem rasparčavanja zone evra, sve zemlje EU zajedno ili pojedinačno moraće da se suoče s jednim veoma važnim izazovom današnjice – s tim da se okruženje za industriju u protekle dve decenije dramatično promenilo, tako da Starom kontinentu preti opasnost od deindustrijalizacije. Budući da je sve teže ostati konkurentan, klasična industrija teži da se seli na istok a to je jedna od grešaka koje su već učinile Velika Britanija i SAD pa sada ponovo pokušavaju da masivno vrate industrijske pogone na svoju teritoriju, kako bi se borili protiv visoke nezaposlenosti i socijalnih nemira.

„Evropa još živi od industrijske proizvodnje, uz izuzetak nekoliko zemalja”, kaže šef austrijskog koncerna „Fest Alpine” Volfgang Eder i dodaje da se Velika Britanija pre tri decenije odlučila na uslužne delatnosti, a protiv industrije, zbog čega se sada kaje i sve više govori o potrebi reindustrijalizacije.

Ono što Evropljane koči su veoma strogi ekološki propisi, potom porezi ali i zakonodavstva o radu koje poprilično štite zaposlene, dok te prepreke jedna Kina ili Vijetnam nemaju te postižu veću međunarodnu konkurentnost industrije. Prema Ederovim rečima, „Evropa je suočena sa konkurencijom drugih zemalja koje proizvode po ceni manjoj od 30 do 40 odsto”.

Zbog toga se Evropljani, a naročito Nemci (koji zbog krize gube kupce u istočnoj i centralnoj Evropi) okreću prema istoku i teže da proizvodnju polako prenesu u azijske veće ili manje privredne tigrove. Evropski fokus je zasad na Kini, dok je Indija zasad u senci iako je trgovinska razmena sa njom oko 68 milijardi evra godišnje. Međutim, evropskim prestonicama, čini se, za investicije je primamljiviji Peking od Nju Delhija, budući da na svaki evro investiran iz EU u Indiju „dolazi” čak 20 evra evropskih investicija u Kini.

Tako Evropljani dolaze pred dilemu kako da, s jedne strane, održe standard ćivota svojih građana i veliku uposlenost, a s druge strane, proizvode robu po ceni konkurentnu Istoku. Iako Evropljani još nemaju rešenje za ovaj ekonomski čvor za utehu je činjenica da, uprkos krizi, od ekonomskog prosperiteta Evrope i dalje će zavisiti i privredni uspeh njenih konkurenata – SAD i Kine.