Srbija razgovara: Nailazi li malo ledeno doba

„Ako se ne zaustavi globalno zagrevanje do 2020. godine, čovečanstvo će samo sebe istrebiti”, prete javna glasila, pozivajući se na tvrdnje jednih naučnika. „Šta god radili, sledi novo ledeno doba i zamiranje života”, uveravaju nas drugi. Između ta dva ekstremna stanovišta, saglasna samo u zlokobnim slutnjama, čuju se i pribraniji glasovi koji odbijaju pomisao na bilo kakvu apokalipsu. Ljudska rasa će preživeti, makar civilizacija bude morala potpuno da se promeni da bi se prilagodila novim klimatskim prilikama.

Kakve bi one mogle biti, koji im je pravi uzrok i možemo li uticati, ako ne i sprečiti ih, za „Politiku” govore mr Nedeljko Todorović, iz Odeljenja za prognozu vremena Republičkog hidrometeorološkog zavoda, i dr Vladimir Đurđević, iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Politika: Hoće li čovečanstvo sustići opomena iz „Početka bune na dahije”? Otkud sneg u maju?

Todorović: Sneg u maju na našim planinama je redovna pojava. Da je pao u nižim predelima, to bi bio događaj kakav se dešava jednom u pola veka. U Beogradu se to poslednji put dogodilo 11. maja 1953. godine. Ni uSarajevu ovih dana nije palo, kako se izveštavalo, 40 nego 10 santimetara, a taj grad je na 500 metara nadmorske visine, okolo su planine i hladan vazduh se spušta u dolinu.

Politika: Ako nije neobičan, znači li to da sneg nije nagoveštaj većih kolebanja klime? Treba li da se plašimo drugih klimatskih trendova, poput sve češćih orkanskih vetrova?

Đurđević: Opšti stav o klimatskim promenama indukovanim ljudskim postupcima jeste da će u budućnosti nagle promene vremena biti većeg intenziteta, ali ređe. Pravo lice te pojave možemo očekivati tek za 30-40 godina. Povećanje srednje godišnje temperature u Srbiji u proteklim decenijama vezano je za globalne klimatske promene. Prethodna dekada je najtoplija na planeti, a 2010. je najtoplija godina. Septembarski minimum količine ledenog pokrivača na Severnom polu opada već decenijama. Povećavaju se srednja temperatura površine i srednji nivo globalnog okeana, smanjuje se srednja temperatura stratosfere, granica zimskog snežnog pokrivača na severnoj hemisferi se povlači.

Todorović: U Beogradu se klimatski podaci mere 170 godina i sadašnji rast temperature i padavina može se uklopiti u ranije trendove. Mereni nizovi su previše kratki da bismo išta tvrdili o budućnosti. Globalno, temperatura raste ali ne u svim regionima, kao i kod nas, gde u jugoistočnoj Srbiji u poslednjih 30-40 godina opada. Fluktuacije su veće na višim geografskim širinama u svetu. To podseća na Milutina Milankovića. On je uočio da su više geografske širine inicijalni regioni za pojavu ledenih doba.

Politika: Naš list je 2006. objavio kolumnu prof. dr Milana Dimitrijevića, našeg vodećeg astrofizičara, o tome da ni sveopšte otopljenje neće zaustaviti nailazak malog ledenog doba. Da li je ono na vidiku?

Todorović: Nije. Od 14. do 18. veka bilo je malih ledenih doba, ali to ne znači da se sneg nije godinama otapao, već su samo hladne zime bile sve češće kako se išlo ka severu.

Đurđević: Milanković govori o promeni klime u razmerama od 26 do 130 hiljada godina. Kada pričamo o klimatskim promenama pokrenutim sagorevanjem fosilnih goriva i gasovima „staklene bašte”, razmere su od 100 do 200 godina.

Politika: Pre nekoliko stotina miliona godina nisu postojali ljudi, a ugljen-dioksida, glavnog uzročnika sveopšteg otopljenja, bilo je više nego sada?

Đurđević: Tada je bio drugačiji raspored kontinenata, hemijski sastav atmosfere, vulkanske aktivnosti... U poslednjih nekoliko desetina hiljada godina planeta se nalazila u kvaziravnoteži elemenata klimatskog sistema. Danas imamo faktor koji se menja – koncentraciju gasova „staklene bašte”.

Politika: Ako su sada pokazatelji toliko različiti da ih ne možemo uporediti ni sa čim iz prošlosti, da li je uopšte izvodljivo napraviti pouzdan matematički model koji bi dokazao da ljudi utiču na klimu?

Đurđević: Moguće je. Ali kad govorimo o budućoj klimi, to nisu prognoze. Niko ne pokušava da kaže kolika će biti temperatura do kraja veka. Izrađuju se scenariji čije ostvarivanje zavisi od društveno-ekonomsko-tehnološkog razvoja. Može se desiti da se ljudi okanu fosilnih goriva i pređu na obnovljive izvore energije ili će postati još alaviji za parama i ubrzati otopljavanje. Možda nas udari asteroid ili Indija i Pakistan zarate, pa nastane nuklearna zima.

Todorović: Ugljen-dioksid ne odlučuje o klimatskim trendovima. Pre antičkog doba bilo je razdoblje od 2.000 godina s temperaturom dva stepena višom nego danas, u srednjem veku smo imali nekoliko malih ledenih doba, kada je temperatura bila dva stepena niža. Tada nije bilo industrije. Glavni činilac klime su kosmičko-planetarne energije.

Đurđević: Zvaničan stav svih svetskih ustanova i tela Ujedinjenih nacija jeste da nivo pouzdanosti kojim se može reći da ispuštanje gasova „staklene bašte” predstavlja ključni uzročnik klimatskih promena iznosi 95 odsto. Ime onoga ko bude smislio objašnjenje za promene klime koje nije vezano za čovekov uticaj biće zlatnim slovima zapisano u nauci.

Todorović: Ne sumnjam da je taj novi pristup već na vratima. Verzija o globalnom zagrevanju je opšteprihvaćena u zvaničnim ustanovama ali mnogi se ne slažu. Mislim da se, zahvaljujući iskustvima iz prakse, malo više od polovine kolega iz moje ustanove ne slaže s tom teorijom. U izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, o faktorima koji su uračunati u scenarija budućeg razvoja klime za stavku sunčeva aktivnost kaže se „malo poznato”. A sav živi svet je direktna posledica obasipanja Zemlje sunčevim zracima.

Politika: Ako ljudi pokreću klimatske promene, možemo li delovati i u obrnutom smeru? Da li mere iz „Kjoto protokola” mogu zaustaviti globalno otopljavanje?

Đurđević: Mislim da mogu ali to zahteva globalni dogovor o redukciji emisije gasova „staklene bašte”, prelasku na obnovljive izvore energije… Tu u priču ulazi ekonomija. Niko nije spreman da se odrekne profita za dobrobit planete. Rusija planira da u narednoj dekadi napravi nekoliko termoelektrana koje su najveći emiteri gasova, jer ima ogromne rezerve površinskog uglja i neće da se odrekne najjeftinijeg izvora energije. Zato mnogi naučnici misle da radije treba razmišljati o adaptaciji na klimatske promene nego o borbi protiv njih, da valja osmisliti društvo sposobno da živi u drugim klimatskim uslovima.

Politika: Smatra se da procvata društva u ranom Srednjem veku ne bi bilo da se nije završilo malo ledeno doba. Ako ništa ne preduzmemo zbog novca, zar neće ekonomija još više trpeti?

Đurđević: U klimatskim promenama bi moglo biti nečega pozitivnog za pojedine delove planete. Po jednom scenariju, veći deo Kanade bi se pretvorio u žitnicu i ta država bi postala vodeći poljoprivredni proizvođač. Problematičan bi bio period prilagođavanja društva i tehnologije klimatskim promenama, suočavanje s velikim migracijama. Ali, to se neće dešavati za godinu dana već u dužem razdoblju pa će ljudi naučiti kako da žive u novim uslovima.

Politika: Britanski naučnik Džejms Lavlok upozorio je da je u sveopštem zagrevanju pređena „tačka bez povratka”.

Đurđević: Broj koji se uzima za „tačku bez povratka” su porast srednje temperature za dva Celzijusova stepena. Trenutno smo na pola puta bez povratka. Ta tačka je metaforična, jer ne znamo dovoljno da bismo je odredili pouzdano. Ako prestanemo da sagorevamo fosilna goriva i emitujemo gasove koji izazivaju učinak „staklene bašte”, trebalo bi nam nekoliko desetina godina da se vratimo u klimatski režim sredine prošlog veka. Dva stepena je granica posle koje bismo, možda, morali da sačekamo nekoliko vekova da se vratimo u staro stanje, a do tada bi se štošta moglo promeniti i onda bi razni scenariji bili u igri.

Todorović: Mislim da nema „tačke bez povratka”. Čovek ne može da utiče na klimu jer je ona uzrokovana mnogo jačim energijama, pre svega onima iz kosmosa, sa Sunca.

Politika: Šta se dešava na Suncu? Može li se s tim podacima napraviti ikakav scenario klimatskih promena?

Todorović: Sunce je i dalje velika nepoznanica. Znamo o nuklearnim reakcijama, elektromagnetnoj energiji koja na Zemlju dolazi u nematerijalnom obliku, u vidu talasa, ali i materijalnom, u vidu čestica. To je svega jedan odsto energije koja dolazi sa Sunca. Za godinu dana, pola hektara Zemljine površine upije energije koliko proizvede veća hidroelektrana.

Đurđević: Naravno da je Sunce nepoznanica, kao i ledeni pokrivač, ciklus vodene pare u atmosferi, interakcija biljaka i hemijskog sastava atmosfere. Ali najveća nepoznanica u modelima za simuliranje klime jeste uticaj klimatskog aerosola, čestica koje olakšavaju kondenzaciju vodene pare i formiranje oblaka. U CERN-u proučavaju formiranje atmosferskog aerosola zbog prolaska kosmičkih zraka kroz atmosferu. Na osnovu preliminarnih rezultata, kosmički zraci dovode do formiranja aerosola u višim slojevima atmosfere, ali ne i u nižim. Pravi uticaj toga na klimu još ne možemo odrediti s takvom sigurnošću da bismo mogli reći kako nije kriv ugljen-dioksid, već kosmički zraci koji formiraju oblake i tako smanjuju temperaturu, ili obrnuto.

Politika: Imaju li smisla izjave pojedinih naučnika da će čovek uništiti Zemlju?

Đurđević: Razlog za zamišljanje takvih naučnofantastičnih drama je što su neki ljudi u drugoj polovini sedamdesetih godina poveli razgovor o antropogenom uticaju na klimu, a niko ih nije slušao. Zato su počeli da pričaju o katastrofi da bi skrenuli pažnju na ono što nas možda očekuje.

Todorović: Svet bi mogla uništiti nekontrolisana atomska energija. Priča o klimi se brka sa zagađenjem. Voda i zemljište su mnogo ugroženiji nego atmosfera. Treba voditi računa o smogu i dimu, smeću u prirodi, ali čovek ne može da modifikuje klimu, osim lokalno.