Rast uz disciplinu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Lideri osam najrazvijenijih ekonomija otvorili su (a po nekim tumačenjima samo odškrinuli) vrata za promenu dosadašnje strategije izlaska iz evropske dužničke krize, novom formulom u kojoj se budžetska disciplina kombinuje sa stimulansima za rast i zapošljavanje. Dvodnevni skup u Kemp Dejvidu, kojem je domaćin bio američki predsednik Barak Obama, nije međutim u tom pogledu formulisao konkretne mere, a sem toga, u zajedničkom saopštenju je naglašeno da „nema jednog rešenja za sve”.

Pa ipak, preovlađujuća ocena je da se odustaje od „kamerkozi” doktrine (nazvane tako po njenim glavnim zagovornicima, britanskom premijeru Kameronu, kancelarki Merkel i dojučerašnjem francuskom predsedniku Sarkoziju), koja je insistirala isključivo na fiskalnoj štednji, ili razumljivije rečeno – „stezanju kaiša”. To bi sada trebalo da bude balansirano vladinim stimulansima koji bi pospešivali ekonomski rast.

Ovaj (polu)konsenzus odslikava se u zajedničkom saopštenju posle samita koji je završen u subotu uveče (nedelju ujutru po našem vremenu), gde se poručuje da će biti promovisane investicije u obrazovanje i infrastrukturu, uz istovremeno donošenje mera za smanjivanje zaduženosti pojedinih vlada EU.

Ako ništa drugo, ovo je uravnotežavanje prioriteta, što Obama može da proglasi kao pobedu svoje filozofije koju je praktično primenio izvlačeći Ameriku iz krize, sa kojom je morao da se nosi od prvog dana preuzimanja poluga vlasti. Zbog toga je neformalni format skupa u poznatom odmaralištu američkih predsednika nedaleko od Vašingtona – sa Kameronom je, na primer, razgovarao tokom jutarnjeg razgibavanja u teretani, sa Merkelovom na tremu svoje brvnare, sa Olandom u šetnji, dok je diskusiju za okruglim trpezarijskim stolom započetu u petak uveče, završenu u subotu ujutru – iskoristio da kolegama prenese upravo to iskustvo.„Smer debate nas uverava da je Evropa preduzela značajne korake da zauzda krizu – pomalja se konsenzus da mora više da se uradi na promociji rasta i zapošljavanja, a u kontekstu ostalih fiskalnih i finansijskih reformi”, izjavio ne kraju samita Obama.

Dok se ekonomski rast i zapošljavanje sada opisuju kao „imperativ”, u saopštenju se pominje i „čvrsta posvećenost fiskalnoj konsolidaciji”, što je  potvrda da Angela Merkel nije sasvim odustala od insistiranja na fiskalnoj strogosti.

U tome je, međutim, posle francuskih izbora od pre dve nedelje, ostala bez glavnog saveznika, Nikole Sarkozija. Novi šef Francuske, Fransoa Oland ovde je insistirao da se ta disciplina stavi na drugo mesto, pošto se prvo pomene ekonomski rast.

Skupom je inače dominirala akutna evropska tema: Grčka. Želja da joj se pomogne da ostane u evro zoni bila je očigledna, ali je uvaženo i upozorenje Merkelove da Atini ne bi trebalo poslati pogrešan signal – da će i dalje dobijati pomoć, a da pri tom ne ispunjava uslove pod kojom joj se ista dodeljuje.

U zajedničkom saopštenju to je formulisano ovako: „Mi potvrđujemo naš interes da Grčka ostane u evro zoni, uz poštovanje svojih obaveza”.

Ako se, međutim, ocenjuje ukupan rezultat samita u Kemp Dejvidu, primetno je da je sve ipak ostalo na rečima i načelima, bez novih konkretnih inicijativa. Verovatno i zato što je to u nadležnosti samih Evropljana, koji se u sredu sastaju u Briselu, na samitu posvećenom kontinentalnoj krizi, gde će glavna tačka dnevnog reda sasvim izvesno opet biti Grčka.

Pored debate o ekonomiji, predsednici i premijeri SAD, Nemačke, V. Britanije, Francuske, Italije, Kanade, Japana i Rusije, diskutovali su i o međunarodnoj bezbednosti. Saglasili su se , između ostalog, o neophodnosti političke tranzicije (čitaj: promene vlasti) u Siriji (pominjući, kao primer, kako je to izvedeno u Jemenu), što nije podržao jedino premijer Medvedev, ali, kako su svi primetili, tome se nije ni suprotstavio.

Lideri G-8 su, takođe, povećali pritisak na Iran (i u tom kontekstu analizirali i tržište nafte) i najavili veću izolaciju Severne Koreje.

Većina Obaminih gostiju se iz Kemp Dejvida, zajedno sa domaćinom, preselila u Čikago, gde je juče počeo dvodnevni samit 28 članica NATO i 22 zemlje partnera, a gde je glavni fokus – privođenje kraju rata u Avganistanu.