Država – partner sporta

Od nekadašnje zabave i rekreacije sport je postao unosan posao. Za razvoj vrhunskih sportista nije više dovoljan samo talenat, već i finansijska potpora. Mnoge kompanije su našle svoj interes u ovoj oblasti, a ni državne vlasti ne sede skrštenih ruku. O ovoj temi razgovarali smo sa profesorom Božidarom Mihajlovićem.

Koliko je za Srbiju važno da ima Ministarstvo sporta?

– Pitanje institucionalizacije sportskih aktivnosti u smislu organizovanja posebnog Ministarstva za sport, upravo, danas dobija na aktuelnosti. Naime, ako jedna zemlja s malim brojem stanovnika u odnosu na sportske velesile želi da ima vrhunske rezultate, onda i država treba da se zainteresuje. Čini se da se i na tom prostoru vide veliki pomaci, jer prihvatanje države da, pored sponzora, brine o automobilisti Milošu Pavloviću predstavlja uspeh. Takav odnos treba postaviti kao partnerski, jer se stiču i značajne ekonomske prednosti, skoro u svim segmentima privređivanja.

Šta je država do sada uradila?

– Nadležni državni organi su na sednici Skupštine Srbije usvojili razne olakšice. Ukinuto je nekoliko poreza na promet i kapitalni dobitak. Da bi se stvorio pravno-ekonomski ambijent koji bi motivisao naše ljude da investiraju, potrebno je obezbediti sigurnost za investitore i odgovarajuće privilegije. Pod tim se podrazumeva da se omogući besplatno građevinsko zemljište i komunalije u zonama gradnje, da se oslobode carina na uvoz opreme i tehnologije, da dobiju koncesiju za izgradnju infrastrukture i drugih kapitalnih objekata ili za eksploataciju prirodnih bogatstava koja se ne koriste, zatim oslobođenje poreza na dobit prvih pet godina rada, a potom i na ulog u proizvodnju i opremu.

Srpska dijaspora je dosta velika. Možemo li na nju da se oslonimo?

– Naši ljudi u dijaspori raspolažu visokim sredstvima u inostranim bankama. Jedan naš poznati biznismen sugeriše sledeću računicu. U inostranstvu živi blizu četiri miliona naših ljudi. Ako bi se deset odsto opredelilo na investiranje u pojedine oblasti sportske ili privredne infrastrukture, onda bi to bila veličina od 400.000 ljudi. Uz pretpostavku da bi dva odsto, ili oko 80.000, uložilo po 200.000 evra, tri odsto po 100.000 i pet odsto po 50.000, onda bismo dobili cifru od 38 milijardi evra. Ako bi se ulog podelio na pet godina, godišnje bi u zemlju moglo da dođe po 7,6 milijardi evra.

Koliko košta stvaranje vrhunskih sportista?

– Prema računicama stručnjaka, stvaranje vrhunskih asova u našim uslovima u ekipnim sportovima kreće se od 750.000 do 800.000 evra po sportisti. To su iznosi do momenta ulaska u seniorsku ekipu. Cena je približna kod svih kolektivnih sportova. Kada su u pitanju individualni sportovi, investicije su različite. Računice se kreću od 700.000 do milion evra. To je do izlaska na "stazu". Za razliku od kolektivnih, pripreme individualnih sportista su specifične kako po vrsti sporta, tako i sa stručnom ekipom. Važno je napomenuti da su pripreme naših košarkaša koji su 2002. u Indijanapolisu osvojili zlatnu medalju koštale blizu 500.000 evra. To je daleko skromnije od drugih reprezentacija.

Nije sve u novcu, već ima nešto i u obrazovanju?

– Stvaranje svetskih šampiona podrazumeva i odgovarajuću intelektualnu sposobnost, kao i praćenje dostignuća. Za košarku, rukomet, vaterpolo, biciklizam, plivanje, kajak, fudbal i slično najmanja kvalifikacija koja omogućuje bavljenje sportom treba da bude završena srednja škola. Posebno zapažamo da u strukturi sportista ima veliki broj visokoškolovanih roditelja, što predstavlja pozitivnu pojavu, u smislu osnovnog sticanja kulture, morala, obrazovanja i ponašanja.

Da li naš školski sistem može da podrži razvoj sportista?

– Najavljena reforma obrazovanja, od osnovnih škola do univerziteta, trebalo bi da pruži svima koji žele da se usavršavaju zadovoljstvo u učenju i izgradnji sopstvenog intelekta. Tu vidimo prostor za stvaranje specifičnih škola koje bi bile u funkciji razvoja vrhunskih sportista. Štaviše, trebalo bi forsirati specifičnosti pojedinih sportskih grana, gde bi se kasnije stvarali i menadžeri i biznismeni iz sportske delatnosti. Danas postoje inicijative da se takva vrsta školovanja podigne na nivo visokog obrazovanja. Megatrend univerzitet već ima formiranu Visoku školu za košarku, ali je to nedovoljno. Postoji mogućnost da se i državni univerzitet uključi u takvu inicijativu – zaključio je profesor doktor Božidar Mihajlović, uveren da će nova sportska doktrina veoma brzo naći i praktičnu primenu u svim segmentima sportskog sistema.

--------------------------------------------------------------------------

Odbojkaši za primer

U kom sportu se najviše napredovalo na marketinškom planu?

– Odbojkaški savez Srbije bio je do pre nekoliko godina suočen s vrlo teškim finansijskim problemima, pa normalno i organizacionim. Sada je ravnopravan partner svetskim asocijacijama ne samo kao jak sportski kolektiv već i kao finansijski partner. U definisanju strategije ove sportske asocijacije osnovni pravac marketinških aktivnosti usmeren je na sponzorstva jakih proizvođača sportske opreme, s jedne strane, i inicijalnu podršku države, s druge. Kada se te dve strategije spoje u zajedničkom cilju, a to je osvajanje evropskih, svetskih i olimpijskih medalja, onda je to vrhunac zadovoljstva i poslovnog uspeha.