Italijani zamenili špagete pečenjem

Kragujevac – Miris srpskog pečenja opija i ljude sa mora, svikle na rakove, školjke i špagete. Koliko god da su se pojedini kragujevački restorani preorijentisali na mediteransku kuhinju, sa dolaskom Italijana u „srpski Detroit“ sada „trljaju ruke“ i vlasnici starih dobrih pečenjara, u kojima se na ražnju, od jutra do večeri, okreću prasići i jagnjići.

Na početku je sve izgledalo drugačije. Nenaviknuti na „prošarano“ meso, Italijani su tragali za svojim specijalitetima, pastama i špagetama „milaneze“, „bolonjeze“, a onda su, privučeni zanosnom aromom naše prasetine i jagnjetine, počeli su da opsedaju kafane, koje je teško zamisliti bez „mangala“. Otkako su prvi put omastili brk, paste i i druga blaga mediteranska jela brzo su pala u zaborav.

– Pecenje, mmmmm. Slatko, slatko – kaže Lorenco Ferara, koji je pre godinu dana došao u Kragujevac kao radnik „Fijata“.

On je samo jedan od brojnih stranaca u ovom gradu koji nisu odoleli čarima domaće kuhinje.

– Dolaze najčešće u grupama, po desetak. Uglavnom traže prasetinu i jagnjetinu, mada ima i onih koji se nisu navikli na malo masnije meso, pa naruče pile. Piju italijanska vina, ali ima i onih koji vole našu rakiju, šljivovicu – kaže Miodrag Pavlović, vlasnik čuvene pečenjare „Kod Migeta“, koja se ugnezdila baš preko puta starog „Gromovića ulaza“ u nekadašnju „Zastavu“, odakle posle tri, kao u stara dobra vremena, izlaze velike grupe zaposlenih u „Fijatu“.

Za samo nekoliko meseci, cena pečenja je, praktično, udvostručena. Prasetina je skočila na 1.000, a jagnjetina na neverovatnih 1.600 i 1.800 dinara za kilogram. Na to su, kažu ugostitelji, uticala i tržišna pomeranja, ali i sve veći priliv stranaca u Kragujevac.

– Iskren da budem, više se uzdam u naše ljude. Italijani će tu biti i otići, a onda nama ostaju samo naši – ovako razmišlja Nenad Srećković, vlasnik kafane „Solunac“ i zakupac restorana „Stara Srbija“ i „Paligorić“.

No, njihovo prisustvo valja iskoristiti, kaže ovaj iskusni ugostitelj.

– Video sam da ne vole mleveno meso, pljeskavice, kobasice i tako to. Vole junetinu, obične šnicle, sa blagim prelivima, ne vole kao mi da im jelo bude mnogo začinjeno. Uživaju u našem roštilju – navodi Srećković, koji za „Fijat“ radi i ketering usluge.

– Italijani su veseli ljudi, vole da popiju, malo su slobodniji prema ženama, ali su uglađeni i nisu skloni nasilju – kaže Pavlović, koji je brzo sačinio psihološki profil svojih novih gostiju.

Restorani u centru grada, poput hotela „Zelengora“ ili „Pane e vino“ imaju italijanske specijalitete na meniju, ali se i na tim mestima traže obroci u kojima je meso glavno jelo.

– I pre dolaska „Fijata“ u Kragujevac, na meniju sam imao mediteransku kuhinju, ali je uočljivo da se Italijanima više sviđaju bifteci. Mi imamo kvalitetno meso – objašnjava Veroslav Grebović, vlasnik restorana „Pane e vino“.

Koliko će još trajati ovaj „pečenjarski bum“ u Kragujevcu, velikim delom zavisi od „Fijata“ i toga koliko će još dugo stranci, u ovolikom broju, biti prisutni u gradu na Lepenici. Kada odu, kako reče jedan od naših sagovornika, kragujevački ugostitelji opet će morati da se okrenu „našim ljudima“, koje ni kriza, ni „nemiran evro“, ni male plate ne mogu da isteraju iz kafane.