Banke pod lupu

Državi Srbiji, zaduženoj do guše kod kuće i svetu, biće ove godine potrebno bar pola milijarde evra za sanaciju gubitaka i dokapitalizaciju svojih banaka. Onih u kojima je većinski ili dominantan vlasnik. Tih para Srbija, bar za sada, nema, a pitanje je i kako će ih steći.

Pošto se svako mora zabaviti svojim jadom, moraćemo i mi, ali pitanje je – kako je moglo doći do gubitka od oko 290 miliona evra u 12 od 33 banke koje rade na našem tržištu? Taj minus je gotovo jednak dobiti koje su napravile ostale „domaće” banke.

Bilo bi odveć jednostrano reći da su rđavo poslovale samo državne banke, jer u tom neveselom društvu ima i „posestrima” sa većinskim stranim kapitalom. Ali, šta je srž našeg problema? Ko plaća taj račun?

Odgovor je jasan i jednostavan – vlasnik. Gubitak „stranih” banaka platiće njihovi vlasnici, a domaćih država Srbija, odnosno njeni građani. Muka je što je većina tolikih minusa skoncentrisana u Agrobanci.

I dok je ta sirota banka, kao i još neke manje, radila dobro, pravila profite, prikupljala stotine miliona evra kapitala, sve je bilo potaman. Dobit je lepo privatizovana, a gubici će biti socijalizovani. Tako dolazimo do pitanja – ko je odgovoran za njen slab poslovni rezultat. Menadžment? Svakako, ali ne i jedino, jer je država uz ostale vlasnike imala u upravljačkim i nadzornim telima svoje ljude koji su morali jednog časa reći – hej, ljudi, ovo ne ide u dobrom smeru. Za taj posao ti „državini” ljudi bili su veoma dobro plaćeni. Da li će i čime odgovarati za nebudnost, neprofesionalizam, opuštenost? Hoće li vratiti pare koje su dobili za loš rad? Neće, naravno. Sve banke, pa i Agrobanka, obavezne su na reviziju svojih završnih računa. O kontroli Narodne banke Srbije da se i ne govori. Zbog čega se toliko čekalo i ćutalo kada se u celoj beogradskoj čaršiji mesecima šuškalo da se nešto „čudno” događa u toj banci.

O slučaju vojvođanske Razvojne banke, bivše Metals banke, koju ni podržavljenje i promena imena nisu spasli loših rezultata – tek će se pričati, ali ona, recimo, čeka na dokapitalizaciju od 40 miliona evra. Za čiji interes i na čiji račun? Da li ćemo saznati ne samo političku, već i ekonomsku pozadinu cele te priče. I sve to na račun svih nas koji uredno plaćamo poreze verujući da naša država domaćinski vodi računa o svakom dinaru.

Šta je rešenje? Da ih pozatvaramo jer je država rđav gazda? Ima smisla, ali postoji i primer Komercijalne banke, koja je pod državnom kontrolom, ali ona dobro radi i pravi visok profit. A nju država mora da dokapitalizuje sa 110 miliona evra da bi ostala naša.

Sve su to pitanja koji budući premijer i ministar finansija moraju zajedno sa guvernerom NBS da rešavaju, ali za početak ne bi bilo zgoreg da se vidi ko je i gde zakazao u ovom delu bankarskog sistema, koji pokazuje iste slabosti malaksale i u besparicu ogrezle privrede.