Čekanje na skener devet meseci

Dugo čekanje pacijenata na pregled skenerom zbog stanja koja nisu hitna, ali ipak zahtevaju ovaj vid dijagnostike – bio je još jedan indikator po kojem je Srbija ocenjena negativnom ocenom u istraživanju koje je za Evropski parlament uradila ekspertska organizacija Helt konzjumer pauerhaus. Pregled skenerom pacijenti u Srbiji čekaju od 30 dana do devet meseci.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje „Politici” je rečeno da trenutno u Srbiji ima 65 skenera u državnim ustanovama i da „čekanje na ovaj pregled zavisi od ustanove do ustanove, pa se negde ne čeka nimalo, a negde više meseci”. Naglasili su da se svako snimanje skenerom kod hitnog pacijenta uradi odmah.

Sanja Mirosavljević, načelnica Sektora za odnose sa javnošću u RFZO, dodaje da se u Srbiji godišnje obavi oko 200.000 pregleda i da je norma 6.000 pregleda po aparatu. Prosečna, fakturisana cena jednog pregleda skenerom u državnoj klinici košta oko 6.000 dinara, a ova cena zavisi od organa i sistema koji se snimaju, kao i da li se pri tome koristi kontrastno sredstvo.

Istraživači su, inače, u svom izveštaju jasno naglasili da su ocenjivali u kom vremenu na snimanje skenerom stižu neakutni slučajevi, znači oni pacijenti kojima nije ugrožen život. Za takve slučajeve, ako se snimanje obavi u roku od sedam dana od upućivanja na pregled, dobijala su se maksimalna tri boda. Dva boda su sledovala onim zdravstvenim sistemima koji su sposobni da svoje pacijente skenerom snime u roku od 21 dana. Negativno su ocenjena zdravstva u kojima ove preglede lekari obavljaju u periodu dužem od 21 dana, jer stav nekih radiologa je da pregled skenerom koji se čeka dva, tri meseca – gubi svoj smisao, odnosno postaje nepotreban.

Direktor Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije, profesor dr Zoran Rakočević kaže da ovakva ocena nije realna, jer i ova lista čekanja na preglede skenerom sadrži veliki broj pacijenata, koji su prijavljeni u nekoliko centara, pa bi ove liste trebalo „pročešljati” i svesti ih u normalne i realne okvire. Navodi primer revizije kardiohirurških intervencija, koje su pokazale da liste nisu bile onako dugačke kako se godinama predstavljalo.

– Na Institutu za radiologiju u Beogradu nijedan pacijent ne čeka duže od predviđenog broja dana za određene indikacije, ali sigurno je da u velikom broju bolnica i klinika u Srbiji to nije slučaj. Naš veliki problem jeste to što se na ovaj dijagnostički pregled pacijenti šalju „široke ruke”, a da prethodno nisu urađena druga snimanja. Stanje bi se popravilo i da radiološki kabineti rade u dve smene, ako za to ima mogućnosti, a neophodno je i definisati hitnost pregleda – kaže Rakočević.

Dr Đorđe Lalošević, načelnik radiologije u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović”, smatra da apsolutno nismo zaslužili negativnu ocenu kada je reč o pregledima skenerom, jer ona nije realna kada se u obzir uzmu činjenice da Srbija nema dovoljan broj ovih uređaja ili da su mnogi neispravni. Takođe, veliki je problem što našem zdravstvu nedostaju specijalisti radiologije, a da mi u takvim uslovima, ipak, postižemo izuzetan broj kvalitetnih pregleda i tačnost izveštaja. Dr Lalošević smatra da je uzimanje roka od 21 dana besmisleno, čak i kada je reč o pacijentima čije stanje nije akutno, jer skener ima svoju opravdanost i kada se pregledi zakazuju za mesec ili dva unapred, naravno, zavisno od indikacija za ovo snimanje. 

– Postoje pacijenti sa tumorima koji se prate i tada pregled može da se zakazuje na mesec ili dva dana. Ako lekar posumnja na hemangiom na jetri (najčešći dobroćudni tumor ovog organa) ne mora skener da se uradi u roku od sedam dana, ali ako postoji sumnja na akutno krvarenje, to mora da se radi odmah. Samo za povređene u saobraćajnoj nesreći neophodno je odmah uraditi skener, svi ostali moraju da prođu druge dijagnostičke procedure i biohemijske analize. Najveći problem kod nas je neadekvatno slanje na pregled skenerom. Ne može prvi pregled da bude: snimanje skenerom. Takođe, razne urgencije i veze su te koje zagušuju liste čekanja – kaže dr Lalošević.

Ovaj lekar smatra da u Srbiji što pre moraju da se izrade i zatim poštuju takozvani algoritmi pregleda odnosno treba precizno definisati preglede koje treba obaviti pre samog skenerskog snimanja.

Ekspertska grupa istraživača, međutim, nije utvrđivala ni da li su naši skeneri ispravni ili ne, jer se podrazumeva da budu u funkciji, nisu gledali ni da li imamo mali broj specijalista osposobljenih da rade na ovim uređajima, već su cenili činjenicu da li se neakutni pregledi skenerom obavljaju najduže za 21 dan i na osnovu toga su nas negativno ocenili.

U privatnom sektoru u Srbiji, inače, trenutno radi oko 30 skenera, a privatnici poseduju i 11 magnetnih rezonanci – od kojih četiri zbog kvarova više ne rade nego što su u pogonu.