Škole na proveri

Detaljno ispitivanje i vrednovanje kvaliteta rada, takozvana eksterna evaluacija – do sada najozbiljnija provera koja neće zaobići nijednu školu u Srbiji i daće temeljnu procenu ispunjenosti obrazovno-vaspitnih standarda – počela je juče. Nije svejedno rukovodiocima škola ali ni ocenjivačima, jer u našem obrazovanju ovako podrobne provere do sada nije bilo. Trajaće najmanje pet godina, ali će prve rezultate dati mnogo ranije. Prosvetni savetnici, zaduženi da pročešljaju školsku dokumentaciju, prisustvuju nastavi, intervjuišu đake i zaposlene i daju objektivan sud o uslovima boravka i rada, stručnosti predavača, uspehu učenika u školama... su na startu posla čiji je cilj unapređivanje kvaliteta i dostizanje standarda u što više kuća znanja u što kraćem roku.

– Od prve grupe prosvetnik savetnika Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je napravljeno pet timova koji će početi da obavljaju spoljašnje vrednovanje škola u Srbiji. Za njih je napravljen plan rada do kraja godine koji podrazumeva da će, na primer, tim savetnika iz Beograda vrednovati škole u Kruševcu i Zaječaru, dakle ne samo u svojoj školskoj upravi – otkriva za „Politiku” Gordana Cvetković, načelnica Školske uprave Beograd.

Tri prosvetna savetnika Školske uprave Beograd i jedan savetnik zavoda juče su počeli spoljašnje vrednovanje Osnovne škole „Karađorđe” na Voždovcu.

– Vrednovanje ćemo u školi „Karađorđe” obavljati dva dana, to jest i danas. Bićemo na 20 časova kod različitih nastavnika, mlađih i starijih razreda, prirodnih i društvenih nauka... Na osnovu posete časovima dajemo ocenu kvaliteta nastave u celoj školi – ne ocenjujemo rad nastavnika pojedinačno. Razgovaraćemo sa grupom učenika mlađih razreda, grupom đaka od petog do osmog razreda, roditeljima, predstavnicima školskog odbora, nastavnicima, upravom škole. Koliko će se savetnici zadržati u jednoj školi zavisi od njene veličine, a moraju da posete časove najmanje 40 odsto nastavnika da bi ocenili kvalitet rada – objasnila je Cvetkovićeva.

Vrednovanje jedne škole, ipak, ne može trajati duže od tri dana, ali se može ponoviti u određenom roku ukoliko prve ocene budu veoma slabe. U planu je da sledeće nedelje i drugi timovi prosvetnih savetnika prionu na posao u školama širom Srbije po utvrđenom planu.

– Pregršt je elemenata na osnovu kojih se vrednuje rad škole. Samo jedan od njih je završni ispit koji se polako uvodi i u punoj formi će zaživeti 2014. godine. Uzimaće se u obzir koliko je škola bezbedna, osim nastave ocenjivaće se i realizacija vannastavnih, slobodnih aktivnosti, sekcija. Vrednovaće se i koliko škola sarađuje sa lokalnom sredinom, u kojoj meri roditelji učestvuju u kreiranju onog dela programa koji se ne odnosi na nastavu. Pod lupom će biti i usavršavanje nastavnika. Videće se da li idu na stručne seminare, kurseve i koliko primenjuju novostečena znanja iz oblasti u kojima su se usavršavali. Obraćaće se pažnja na uslove u kojima škola radi, opremu, veličinu učionica, toalete, osvetljenost, grejanje... – pojasnio je za naš list Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete.

Nema sumnje da će rukovodioci škola najavljene goste iščekivati sa strepnjom. Između ostalog prosvetni savetnici će vrednovati i rad direktora. Počeće od toga da li rade u skladu sa zakonom, zatim koliko su posvećeni poslu, kakav primer daju drugima svojim ponašanjem, podstiču li razvoj škole, da li analiziraju uspeh i vladanje učenika... Trema pred detaljnu proveru kvaliteta rada škole, čini se, neće zaobići ni učenike. Roditelji mogu postaviti pitanje – da li ocenjivači imaju pravo da ispituju decu i da li će to činiti u prisustvu roditelja budući da su školarci maloletni?

– Prosvetni savetnici su ovlašćeni da intervjuišu učenike. Razgovor sa osnovcima i srednjoškolcima odnosiće se pre svega na ocenjivanje rada nastavnika, ali ne samo na času nego i u toku slobodnih aktivnosti, na dodatnoj i dopunskoj nastavi – razjasnio je Popov.

Kada se posle ovog opsežnog posla sastavi lista najboljih škola biće verodostojnija od prethodnih koje su zasnivane na osnovu svega nekoliko kriterijuma kao što su uspeh učenika na maloj maturi, upisni prag u srednjim školama, ili broj đaka koji su konkurisali na jedno mesto.

– Upravo tako, zato što će se u toku spoljašnjeg vrednovanja škola u Srbiji posmatrati i ocenjivati svi elementi koji utiču na obrazovno-vaspitni rad – zaključio je pomoćnik ministra.