Ugroženo zdravlje Roma

Od sto Roma samo jedan doživi šezdesetu godinu, smrtnost romske dece tri puta je veća od prosečne smrtnosti u Srbiji, a uvrežen stereotip da romske porodice imaju mnogo dece više ne važi. Gotovo 44 odsto romskih naselja je nehigijensko, trećina je bez vodovodne mreže, bez kanalizacije dve trećine naselja, dok svako deseto živi u objektu bez električne energije. Zato se ne treba čuditi što jedna trećina dece nikad ne pere zube, vrlo retko i ruke, a polovina odraslih kupa se jednom sedmično. Veliki procenat dece i odraslih ne pije mleko, niti jede mlečne proizvode, a meso je posebna retkost u jelovniku.

Ove podatke o zdravstvenoj slici Roma izneo je juče Osman Balić, član Lige za Dekadu Roma iz niškog JUROM centra, na skupu u Medija centru. Uz napomenu da se u ovu populaciju vratila tuberkuloza, a jedino što ih "približava Evropi jesu narkomanija i HIV", Balić je stanje ocenio kao katastrofično i rekao da su "Romi dovedeni na rub biološke egzistencije".

Društvena nebriga može se videti i u medijima, jer za poslednja četiri meseca objavljeno je tek deset tekstova, uglavnom vesti i informacija o zdravlju Roma. U ovoj populaciji još je veliki broj lica bez ličnih dokumenata, posebno zdravstvenih knjižica, a to naročito pogađa izbegle. Mirjana Milošević, direktorka Medija centra, primetila je "da se o Romima uglavnom izveštava kada su u pitanju incidenti i to stereotipnim kvalifikacijama i da novinari i urednici ne smatraju da su romska pitanja važna za naše medije".

U nameri da promeni takvu praksu, Medija centar i Institut za otvoreno društvo iz Njujorka odlučili su da raspišu konkurs za najbolje istraživačko izveštavanje o zdravlju Roma. To je način, rekla je Milošević, da se podstakne etičko analitičko izveštavanje u medijima koje treba da osvetli probleme s kojima se pripadnici romske zajednice suočavaju pri ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu, a ujedno i da se vidi kako se ostvaruju akcioni planovi koje je Srbija pripremila u okviru Dekade Roma. Konkurs je otvoren od 1. marta do 1. septembra, a specijalna nagrada za najbolje medijsko izveštavanje iznosi pet hiljada evra za medijsku kuću, odnosno dve hiljade evra za autora.

Ulazak dva romska poslanika u novi saziv srpskog parlamenta, po oceni Balića, "jedan je od najznačajnijih trenutaka u istoriji Roma u našoj zemlji" od kojih se ne očekuje konformizam, već da utiču na popravak položaja Roma u društvu. Na pitanje kako komentariše prepreke na koje je našla romska porodica iz Leskovca pokušavajući da usvoji srpsko dete, Balić je rekao da, ukoliko je istina ono što su usvojitelji rekli, "neko bi morao da smeni direktora centra za socijalni rad", jer su u pitanju povrede moralnog kodeksa.