Prvi Srbin koji je stigao u Ameriku

Za početak novije istorije seoba Srba smatra se stupanje na američko tlo prvog zvanično registrovanog kod imigracionih vlasti srpskog doseljenika Đorđa Šagića, alijas Džordž Fišer, koji je brodom "Delaver" kao slepi putnik stigao do Filadelfije septembra 1815.godine. Tokom šest decenija života na Zapadu postao je vrlo ugledni Amerikanac koji je živeći u Teksasu, Meksiku i Kaliforniji dogurao do advokata, sudije i počasnog grčkog konzula.

Italijani se već godinama upinju da otkriju ko je Vera Novaković iz Treviza, udata za dr Egidija di Reinza, kojisu odlučili da postanu drugi roditelji mališanima iz Srbije bez očeva i majki. Njihova jedinica Vanda dobila je društvo - usvojili su još 37 dece.

Branko Terzić iz Milvokija, država Viskonsin prvi je srpski Amerikanac koji je dospeo navrlo visok položaj u Vladi SAD. U dva navrata predsednik Buš ga je imenovao za člana federalne regulatorne komisije za energiju s mandatom od po pet godina.

Najbrži konobar na svetu, četvrti put upisan u Ginisovu knjigu rekorda, jeste Slavko Lukač iz Osla, kome je potrebno samo tri minuta i 15 sekundi da postavi sto za deset osoba za ručavanje. Hotel "Grand" u kome radi čuven je po svečanostima Nobelove nagrade, a naš čovek je radio na pet poslednjih, gde je među desetak nobelovaca usluživao i Bila Klintona, Vladimira Putina, princa Filipa

Na ostrvu Svaldbar, na krajnjem severu Norveške gde nema drveća, a uspevaju samo sneg i led žive dve srpske porodice. Istovremeno, na Aljasci danas ima 230 Srba, a postoji i Misija svetog Petra Koriškog i Srpski pravoslavni manastir Svetog Germana Aljaskog, koju vodi iguman Gerasim. Na poluostrvu se nalazi i skit Svetog Nila sa tri monahinje i skit Svetog arhanđela Mihajla s dva monaha, što dovoljno pokazuje dokle su Srbi stigli.

Nepoznati detalji odabrani iz obilja podataka i zanimljivosti sakupljanih više od četvrt veka u "Ilustrovanu istoriju srpske dijaspore" Marka i Dušana Lopušine, koja se nedavno pojavila u izdanju beogradske kuće "Evro", na najbolji način odgovaraju na dileme i nejasnoće prisutne već decenijama: ko su i gde su naši ljudi raseljeni po svetu. U oseki kompetentne i pouzdanim podacima bogate literature iz ove oblasti, Lopušinova "Istorija..." predstavlja pokušaj da se o dijaspori i njenim karakteristikama govori bez predrasuda i preterivanja, a sve s namerom da se zvaničnicima i javnosti predoči koliko je neodrživo olako zanemarivanje nespornih kvaliteta sunarodnika u više od 100 zemalja sveta.

- Javnost u srpskim zemljama vrlo malo zna o istoriji srpskih seoba, koja traje već osam vekova. Ni naša nauka, a posebno državne institucije ne znaju koliko ima Srba rasutih po svetu, gde i kako oni žive. A posebno se ne zna kakav doprinos predstavnici srpskog naroda daju stranim državama. Istovremeno, pričom o srpskom patriotizmu u rasejanju želim da razbijem zabludu da su ljudi u našoj dijaspori prebogati i da ne žele da pomažu svoje otadžbinske zemlje - veli Marko Lopušina.

- Danas u dijaspori živi oko 2,5 miliona Srba u 90 zemalja. Najviše Srba ima u SAD i Kanadi, oko milion, a potom u Nemačkoj, oko 560.000. U SAD imamo tri dobitnika Pulicerove nagrade, pet "oskarovaca" i 1.200 profesora univerziteta. U Australiji najpoznatiji pisac je Srbin iz Ćuprije, a u Švajcarskoj najbolji igrač golfa je, takođe, Srbin. U svetskim razmerama smo mala etnička grupa, jer Poljska i Grčka, na primer, imaju veću dijasporu nego maticu, ali smo našom sposobnošću uspeli da se uzdignemo u same vrhove - ističe autor, upućujući nas na podatke iz knjige da su u SAD i tri senatora, jedan guverner i deset igrača NBA lige srpskog porekla i imena.

Šef sale čuvenog pariskog restorana "Raspućin" je Miroslav Marković, čuveni Slava, zahvaljujući kome su mnogi naši ljudi uspeli da bez mnogo novca privire i osete čari jednog od kultnih mesta grada svetlosti u kome peva naša umetnica mecosopran Sonja Gavrilović. Petar Radenković, zvani Kralj, čuveni golman, najpoznatiji je Srbin u Nemačkoj. I danas dobija po 40 pisama dnevno sa zahtevom fudbalskih fanatika da im pošalje autogram. Duško Popov je i danas legenda Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji. Jedan od najvećih špijuna prošlog veka poslužio je Janu Flemingu kao model za čuveni lik Džejmsa Bonda.

- Brinu me uspešni Srbi, koji izbegavaju da pomognu državi i crkvi da podignu onih 80 odsto Srba u dijaspori, koji nisu aktivno uključeni u srpske poslove. U Čikagu sam pronašao mladog biznismena, koji je kupio tehnologiju Pentagona za pravljenje srpskih seoskih puteva u otadžbini, ali se usprotivio da o tome pišem. Kad sam ga prošli put pomenuo, dobio je, veli, 377 pisama iz Srbije, u kojima mu nepoznati traže pare ili nude brak. Postideo sam se što se boji da pomogne ljudima u otadžbini - zaključuje Lopušina.