Trgovac bananama u kokainskom kartelu

Politika će u dva nastavka objaviti tekst o kotorskom biznismenu koga policije Argentine, Velike Britanije i Grčke sumnjiče da je član narko-kartela Darka Šarića. Tekstovi su deo istraživačkog projekta Regionalne mreže novinara koja se bavi istraživanjem kriminala i korupcije (OCCRP) i NUNS Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Ceo materijal istraživanja biće objavljen na srpskom sajtu CINS-a www.cins.org.rs i engleskom sajtu OCCRP www.occrp.org

Policija i tužioci u Južnoj Americi, Velikoj Britaniji i Grčkoj sumnjiče Rodoljuba Radulovića i odbeglog Darka Šarića da su vođe rasprostranjenog kokainskog kartela, pokazuju poverljivi policijski operativni dosijei koje su pregledali Regionalna mreža novinara koja se bavi istraživanjem kriminala i korupcije (OCCRP) i NUNS Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Rodoljub Radulović je doskora mirno živeo u Beogradu, igrao tenis, družio se i poslovao sa ovdašnjom elitom. Sada se ne zna gde se nalazi.Danas dvojica Radulovićevih poslovnih partnera nisu više među živima. Jedan od njih, sumnjičen da je posrednik u poslu sa narkoticima, usred dana ubijen je u kafiću u Crnoj Gori, dok je Milan Zukanović izvršio samoubistvo, izgleda zbog prevelikih dugova.

Rodoljub Radulović, biznismen crnogorskog porekla, uvek je lako sticao prijatelje, partnere i novac. Poslovnu reputaciju izgradio je kroz kompanije koje je osnovao u Rusiji, Austriji, Italiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugde, a na Balkan se vratio 2002. godine.

Radulović je voleo tenis, rekli su u OCCRP-u i CINS-u njegovi poslovni partneri, i provodio je puno vremena u sportskom centru „Koling”, na Dedinju. Za njega je to bilo ne samo mesto gde se bavio sportom, već i prostor gde je sklapao nove veze. Tamo se predstavljao kao bogati biznismen iz SAD-a, vlasnik velike građevinske firme u Rusiji i nastojao da se spoji sa beogradskom poslovnom elitom.

Jedne noći u avgustu 2003. Radulović je sedeo u svom omiljenom teniskom klubu. Društvo su mu pravili Maksut Ćatović, poznati domaći filmski producent i Milan Zukanović, vlasnik „Kolinga”, jedne od najvećih domaćih građevinskih kompanija. Radulović se sa njima, uz piće, dogovorio da osnuju firmu koja će koristiti njegove navodne američke veze da primame velika imena i snimaju filmove u Srbiji.

Samo je nekoliko bliskih Radulovićevih prijatelja u to vreme znalo da je on Ameriku napustio pod pretnjom građanskih parnica, istraga federalnih organa, brojnih optužbi i sudskih presuda u kojima je osuđen kao prevarant.

Istraživanje OCCRP-a i CINS-a pokazuje da su samo četiri meseca pre toga, u aprilu 2003. advokati, zastupnici firme iz Moskve koja je dobila presudu za prevaru protiv Radulovića i odštetu u vrednosti od 12 miliona dolara, na sudu u Majamiju tražili dodatnih 627.000 dolara da pokriju troškove sudskog procesa. Njegove kuće su zaplenjene, a pre toga mu je izrečena novčana kazna u vrednosti od gotovo dva miliona dolara za drugu prevaru u Nevadi (SAD).

Radulović je imao još jednu tajnu, da ga terete da je sa odbeglim Darkom Šarićem vođa rasprostranjenog kokainskog kartela.Izveštaj engleske službe SOCA navodi da su „vođe ove organizacije Darko Šarić i Rodoljub Radulović. Oni su koristili dva broda kojima su transportovali po 500 kilograma kokaina”.

Argentinski dokumenti koji se odnose na period od aprila 2009. do marta 2010. godine, sadrže poverljivu korespondenciju između južnoameričke i srpske policije, podatke iz putnih isprava i tajnom nadgledanju. Izveštaji pokazuju da je Šarić, za kojim je raspisana poternica jer je osumnjičen za rukovođenje masivnom narko-mrežom, putovao iz Brazila u Argentinu avionom i automobilom tokom 2007. i 2008. godine. Koristio je slovenački pasoš.

Iz dokumentacije se takođe vidi da su Šarić i Radulović sakrivali kokain na brodovima koji su prevozili legalan teret, upakovan kao da je cement ili šećer.

„Prvi brod se zove Mv verti, u pitanju je tovarni brod koji će stići u Argentinu 8.marta tekuće godine sa legalnim transportom 25 tona šećera; drugi brod se zove Mv the golden ili The lion; takođe je reč o tovarnom brodu koji će stići u Argentinu druge ili treće nedelje marta sa legalnim transportom betona”, piše u izveštaju koji je sačinjen 3.aprila 2009.godine.

U izveštajima se pominje najmanje osam ljudi sa Balkana koji su učestvovali u krijumčarenju, uključujući i jednu osobu za koju argentinski istražitelji tvrde da je bila misionar u službi Srpske pravoslavne crkve.

Ćatović i Zukanović odlučili su da sa Radulovićem investiraju 2003. godine. Novi poslovni poduhvat su nazvali „Tri em invest”, a kancelarije su otvorili na adresi Kronštanska 5 u Beogradu, u zgradi koja je u vlasništvu Zukanovićeve agencije „Koling”.

„Mi smo se svi znali mnogo pre nego što smo napravili firmu”, rekao je Ćatović za OCCRP i CINS. „Radulović se već bavio tim poslom, ako niste znali, dovodio Amerikance ovde da snimaju, pre devedesetih godina, pre ratova u bivšoj Jugoslaviji.”

(Sutra: Nigde kao kod kuće)