Jedinstven album gospodara Nikole

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica –Nije sve iz istorije Crne Gorepohranjeno poarhivama, ladicama muzeja i bibliotekama. Mnogo toga je ostalo kod pojedinih bastadura (kuražnih osoba) iz vremena kraljevske kuće Petrovića, sa Cetinja.

Mudri preci pohraniše. Potomci sačuvaše.

Najnoviji primer takvog „čuvara vekova” jeste Periša Lainović iz Podgorice koji nam veoma bojažljivo „iz skrovitog mesta” vadi i pokazuje album „Vladičarske kuće Petrović Njegoš” koji je 1910. godine, povodom 50 godina vladanja kneza Nikole Petrovićai 50. godišnjice braka sa kneginjom Milenom, štampan u čuvenoj štampariji „Rudolfa Mosingera” u Zagrebu.

Album sija od safira, dijamanata, pozlate. Kao da je upravo stigao iz majstorske radionice. Nema cenu, ali se veruje da vredi oko sto hiljada evra.

Za sedam kraljevih kćeri, koje su ga učinile najpoznatijim tastom Evrope, urađeno je sedam luksuznih verzija ovog albuma, od kojih je do danas dobro sačuvana samo jedna.

Upravo taj primerak pronađen je pre tridesetak godina u Podgorici, u zaostavštini Jakova Lainovića. Pronašao ga je njegov bratanac Periša Lainović, ne sluteći da se radi o izuzetnom raritetu.

Nije se slučajno album obreo na tavanu Lainovića: radi se o jednoj od najstarijih podgoričkih porodica kojoj je ruski car Petar Veliki dodelio Povelju za slobodnu trgovinu između Crne Gore i Rusije.

„Najpre smo mislili da je album pripadao mom stricu Jakovu Lainoviću, čuvaru kase kralja Nikole, koji je 1916. sa gospodarem otišao u Italiju. Međutim, kasnije smo saznali da je, negde krajem Prvog svetskog rata, album na čuvanje mojoj tetki, očevoj sestri, Savki Vujisić, ostavio kasniji patrijarh Gavrilo Dožić, govoreći joj: „Čuvaj ga dok ne dođem, ako ne dođem – neka ti je sa srećom“, kaže Periša Lainovićkoji već dvadesetak godina traga i beleži svaki detalj.

U Arhivu na Cetinju pronašao je zapisnik za 27. sednice Centralnog odbora za proslavu 50 godina vladanja kneza Nikole.

„Na redu je sklapanje ugovora sa Mosingerom, koji je takođe prisutan, te bi sa istim utvrđeno: izrada 3.000 komada albuma sa 32 cijele strane slike, tj. 32 kartona elber-feld. Korice imaju biti tvrde od kartona – s grbom crnogorskim utisnutim i pozlaćenim natpisom koji se naknadno odredi.

Izrada istog albuma u 100 primeraka na finom šelerovom kartunu. Korice u koži finoj. Grb –reljefno ispupčen, pozlaćen.

Izrada cijelog poručenog posla ima biti gotova što prije, tako da roba mora biti najdocnije predata franko Kotor – parabrod do 1/14 avgusta o.g. Isplata cjelokupnog računa izvršiće se po prijemu robe preko Crnogorske banke na Vjeresijsku banku u Zagrebu.“

Knjige svedoče da je Centralni odbor za proslavu tada odlučio da se štampa ukupno 3.000 primeraka albuma, od kojih stotinu u luksuznom izdanju, na „finom šelerovom kartunu“.

„Neki drugi izvori govore da je sedam albuma, za sedam kćeri kralja Nikole, urađeno u još luksuznijem izdanju, sa pozlatama. Od tih sedam, jedan je u mom posedu, dok se jedan nalazi u Centralnoj narodnoj biblioteci na Cetinju, ali taj primerak nije dobro očuvan, fale mu značajni delovi“, kaže Periša Lainović.

Koliku je važnost ovom albumu pridavao kralj Nikola, ponajbolje ilustruje podatak da ga je štampao u Zagrebu, u čuvenoj radionici fotografa i štampara Mosingera, pa ga poznavaoci starina ravnaju sa najreprezentativnijim radovima toga doba.

Korice albuma su urađene od skupocene kože i ukrašene su emajliranim reljefnim aplikacijama. Na sredini naslovne strane, pričvršćen je crnogorski kraljevski grb. Pored likova svih vladara iz dinastičke kuće Petrović-Njegoš, album sadrži fotografije članova vladarske porodice – Nikoline i Milenine dece, zetova, snaha i unučadi.

Predgovor albumu je napisan tako da istakne sjaj i veličinu tadašnjeg gospodara Crne Gore. Od ukupno 95 redaka posvećenih vladarima ove dinastičke kuće, više od polovine odnosi se na kralja Nikolu.

O svojim precima „gospodar Crne Gore” sve je rekao u četrnaest redova dok je 85 redova posvetio veličanju sopstvene pesničke žice, kao da mu se u tome stric Njegoš nije mogao ni primaći.

Analitičari toga doba i Nikolinog književnog dela veruju da je predgovor pisao sam kralj Nikola, bez čijeg znanja ni kamen „u sedam crnogorskih brda” nije smeo da se pomeri a kamoli štampa album o vladalačkoj kući.

Mogao je u nekoliko navrata Periša da proda album, jer ga je na to često terala nemaština. Nije, ni pri ponudi od 50.000 evra, koliko su ga procenili kolekcionari sličnih antikviteta. Jednom je ipak hteo.

„Nudio sam ga ranije, princu Nikoli, kao i crnogorskim muzejima, ali on nisu pokazali interesovanje da ga kupe. Sada planiram da ga ponudim prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću pošto se njegovi preci, i Karađorđevići i Petrovići, nalaze u tom albumu“, priča naš domaćin. „Kolekcionarima ga ne bih prodao, osim u krajnjoj nuždi. Najpre će se desiti da ću ga ostaviti svojim unučićima.“