Srpska nuklearna perestrojka

Jurili zeca, isterali lisicu. Kada će vuka (ili vukove) sa imenom i prezimenom?

Sada je napokon, nadajmo se, očevidno da je bilo prikrivanja činjenica u „srpskom nuklearnom rašomonu” koji delom podseća na čuveno filmsko ostvarenje Akira Kurosave. „Politika” je, prisetiće se čitaoci, već u prvom napisu, na osnovu kazivanja neimenovanog sagovornika, nagovestila da su doze zračenja prilikom merenja 19. aprila u reaktoru RA van upotrebe premašene, a ovlašćenja prekoračena.

Za nepuna dva meseca pokušano je da se od javnosti sakriju dva nuklearna ispada koji su, na svu sreću, prošli bez težih posledica. Da li bez ikakvih?

Pogubno ozračivanje zaposlenih je izbegnuto, ali je opasnije zataškavanje isplivalo na videlo. Čelnici JP „Nuklearni objekti Srbije”, u čijoj je to nadležnosti, svojevoljno su odlučili da ne obaveste nadležna državna tela, nastojeći da zataškaju nemili događaj. Čak ni petočlanoj naučno-stručnoj komisiji nisu odmah dostavili video snimak koji uverljivo posvedočuje šta se zbivalo.

Nakon pažljivog čitanja izveštaja poslatog Ministarstvu prosvete i nauke Srbije, u prilici smo da u najkraćem obelodanimo ključne nalaze.

Prikrivanje snimka

Prvo, profesionalno izložena lica (izvršioci zadatka) „nisu stručno osposobljena za rad u skladu sa odredbama Pravilnika o obavljanju nuklearnih aktivnosti”.

Drugo, „srećna (je) okolnost što zbog kratkoće izlaganja zdravlje operatera nije bilo ugroženo, ali to ne oslobađa odgovornosti lica koja su bila zadužena da data merenja organizuju i sprovode”.

Treće, „samo merenje (je) loše organizovano”. Blizu radioaktivnih izvora nalazilo se previše ljudi, nije se tačno znalo ko je imao izvršnu komandu da poslove prekine u slučaju povećane opasnosti i prekoračenja sigurnosnih mera, a ovlašćeni (oficir) za radijacionu sigurnost nije bio prisutan.

Četvrto, „u izveštaju JP Nuklearni objekti Srbije tvrdi se da je alarm uključen tek kada su drugi put izvadili čehol 10 – što ne odgovara činjeničnom stanju”.

Peto, „ni u kojem slučaju nije trebalo ponovo vaditi čehol 10 napolje i sledećih minut i 45 sekundi nepotrebno izlagati prisutne radnike visokom intenzitetu zračenja”. Odgovoran je rukovodilac operacije, bez obzira na to ko mu je izdao naređenje, jer je na video snimkujasno „da je bio potpuno svestan da počinje ponovno vađenje čehola, iako je u svom izveštaju naveo da ne zna ko je naredio da se čehol ponovo podigne i da toga nije bio svestan”.

Šesto, JP „Nuklearni objekti Srbije” je tek na zahtev nadležnih dostavilo izveštaj iz kojeg se vidi da je sam incident, kako navodi petočlana komisija, „neadekvatno opisan”, a iz nedostavljanja video snimka „jasna namera da se minimizuje značaj”.

Sedmo, rečeno naučno-stručno telo preporučuje Ministarstvu prosvete i nauke da obustavi aktivnosti JP „Nuklearni objekti Srbije” dok se „ne dobiju sve zakonom predviđene licence, dozvole i odobrenja”.

Šta smo još naposletku saznali?

Na izričit zahtev komisije, i pored usmenog poricanja Jadranke Đuričić i napismenog dr Jagoša Raičevića da ne postoji, volšebno se pojavio video snimak celokupnog merenja. Snimanje je, nažalost, započelo tek kada je izvučen čehol (kućište za šipke s radioaktivnim gorivom), iako su merenja otpočela u 9 sati i 15 minuta, 19. aprila. Pretpostavlja se da su kamere uključene sa zakašnjenjem od 15 do 20 minuta.

Rasplet se ne nazire

Zvuk upozorenja da je zračenje u prostoriji „daleko iznad vrednosti pri kojoj treba prekinuti dalje radove, što je i navedeno u opisu radnog zadatka” začuo se posle šest minuta i 40 sekundi.Komisija: „U ovom trenutku aktivnosti je trebalo prekinuti i kasnijom analizom utvrditi dalji tok i način utvrđivanja prostorne raspodele radioaktivnih izvora u čeholu 10”.

Zastoj je potrajao nepuna dva i po minuta, izvlačenje je nastavljeno. Tek nakon 11 minuta i 15 sekundi od otpočinjanja podizanja izdata je naredba da se čehol spusti. Komisija: „U ovom trenutku je jasno da se u čeholu 10 negde pri dnu nalazi izuzetno jak izvor zračenja. Rukovodilac operacije Miodrag Milošević pravilno konstatuje da će nastavkom merenja dovesti u opasnost izvršioce aktivnosti i odmah izdaje naređenje da se čehol spusti nazad.”

Ni tu nije kraj: posle 12 minuta i 28 sekundi iznova počinje podizanje koje je obustavljeno posle nepunog minuta, a čehol je konačno spušten tačno 14 minuta i 50 sekundi od započinjanja radnje.

Petočlana naučno-stručna komisija smatra da „ni u kom slučaju nije trebalo ponovo vaditi čehol iz bazena. Na osnovu do tada skupljenih podataka sa spektrometra mogla se izvršiti identifikacija radioaktivnog izotopa, na osnovu video snimka mogla se proceniti pozicija izvora, a na osnovu očitavanja sa dozimetara mogla se proceniti jačina izvora. Na osnovu tih procena gotovo je izvesno da bi dalje utvrđivanje karaktera, pozicije i aktivnosti izvora moralo da se izvrši podvodno, da se ne bi ugrozilo zdravlje operatera. Na pitanje rukovodiocu operacije zbog čega je ponovo vađen čehol broj 10, odgovor je da su hteli da vide šta je u njemu.”

Za komisiju je „apsolutno neprihvatljiv razlog za dalje izlaganje operatera opasnosti od ozračivanja, budući da su postojali i drugi (bezbedniji) načini da se to uradi”.

Ali klupko nije odmotano, rasplet se još ne nazire. Kao da je Agata Kristi umešala svoje prste. Neophodno je odmah dopuniti postojeće ili ustanoviti novo naučno-stručno telo, pojačano nekim od naših istraživača u rasejanju, koje će raspetljavanje „srpskog nuklearnog rašomona” započeti s godinama uoči osnivanja NOS-a.

Vuk (ili vukovi) s imenom i prezimenom biće isterani na čistinu, „srpska nuklearna perestrojka” kuca na vratima.