Rađa se srpska Silicijumska dolina

Nikome nije promaklo kada je sajt za modifikovanje i razmenu fotografija sa 13 zaposlenih nedavno prodat „Fejsbuku” za milijardu dolara. Vest je protutnjala planetom, posebno onim delovima sveta u kojima se ceni inicijativa, u ovom slučaju preduzimljivost dvojice osnivača „Instagrama”.

Kako preduzetništvo još uvek nije interesantno najvećem broju ljudi u Srbiji, domaći „instagrami” odnosno mali biznis u IT sektoru uglavnom raste daleko od očiju šire javnosti.

U Srbiji se rađa zajednica informatičara, matematičara i elektroinženjera koji su pokrenuli sopstveni posao zasnovan na novim tehnologijama (takozvani start ap) razvijajući uglavnom programe za računare i pametne telefone (smartfone). Reč je o mladima koji su rešili da posle fakulteta uđu u preduzetničke vode radeći sami za sebe. Izvoz proizvoda a posle nekog vremena i prodaja firme – postali su stvarnost za mnoge od njih. Tako je nedavno beogradski „Njuzkurv”, koji je proizveo aplikaciju za određivanje mesta različitom sadržaju na sajtovima (koji tekst treba da stavite na udarnu poziciju a koji da skrajnete) kupila italijanska „Neodata grupa”. O ovoj transakciji nedeljama se govori u društvu mladih srpskih preduzetnika koji posluju u svetu visokih tehnologija jer prodaja dokazuje da je uspešan mali IT biznis i u Srbiji, ipak, moguć.

U januaru su trojica inženjera tehnologije iz Novog Sada osnovali „Akson inteligentne sisteme”, zaposlili još trojicu stručnjaka i započeli posao sa aplikacijom za prepoznavanje srpskog jezika.

– Ova aplikacija omogućava pretvaranje govora u tekst i teksta u govor na smartfonima – objašnjava finansijska direktorka „Akson inteligentnih sistema” Vesna Rehner.

Kako savetuju eksperti u ovoj oblasti, za uspešan mali IT biznis najvažnija je dobra ideja. Pomenuta aplikacija imaće primenu za vreme putovanja kada vozač ne sme da čita i piše. Program, čija verzija na engleskom već postoji za proizvode kompanije „Epl”, čitaće vozačima SMS i elektronsku poštu dok će istovremeno prepoznavati njihov govor i pretvarati ga u pisane poruke.

– Distribuiraćemo projekat i u BiH, Makedoniju i Hrvatsku na lokalnim jezicima i dijalektima.

Pokretači posla sa visokim tehnologijama i malim brojem zaposlenih vide šansu u činjenici da sve veći broj ljudi komunicira putem smartfona. Novac za pokretanje projekta dobili su od Fonda za inovativne delatnosti koji finansira platforme nalik ovoj. Upravo je izvor finansiranja jedna od nedoumica sa kojom se suočavaju mladi preduzetnici. Ovakve i slične informacije mogu se pronaći na sajtu startit.rs koji je pokrenula Inicijativa za unapređenje novih tehnologija u jugoistočnoj Evropi (SEE ICT). Urednica portala Dragana Petković kaže da je cilj pomoći IT preduzetnicima.

– Visoke tehnologije nisu skup posao. Da biste pokrenuli tako nešto pre svega vam je potrebno znanje, a naši diplomci sa ETF-a i PMF-a ga sigurno imaju – smatra Dragana Petković.

– Potrebni su vam računar, znanje i poslovne veštine. Mi upravo postojimo zato da pomognemo ljudima da pokrenu svoj posao zasnovan na visokim tehnologijama. Pronalazimo im tržište i ulagače i učimo ih kako da budu rukovodioci.

Portal izveštava o dobroj praksi srpskog IT preduzetništva, na primer o „Nordeusu” koji proizvodi najveću sportsku igru na Fejsbuku sa više od milion igrača.

– Savetujemo ljude da ne pokreću bilo kakav sajt sa idejom da zarade od reklama, već da stvarno imaju neki proizvod. I najvažnije, stvaramo mrežu za razmenu iskustva jer nije slučajno što je većina američkih IT firmi na jednom mestu – u Silicijumskoj dolini.

Iako je prema podacima Privredne komore Srbije izvoz softvera iz Srbije prošle godine vredeo više od izvoza malina, sopstveni biznis, pa ni IT, ne zanima većinu diplomaca. Istraživanje Građanskih inicijativa pokazalo je nedavno da najveći broj svršenih školaraca i studenata ne želi da se bavi preduzetništvom i da umesto toga sanja o mestu u državnoj firmi ili državnoj upravi. Nezaposlenost je jedan od najvećih ekonomskih problema u Srbiji, ali ne i dovoljno jak motiv za samozaposlenje – samo sedam odsto mladih pokrenulo je sopstveni posao. Kao jedan od razloga navode neefikasnu birokratiju i dugo čekanje na dozvole.

To međutim nije bila prepreka za Iliju Studena, jednog od osnivača mlade novosadske firme „A51”. Sa aplikacijom za  upravljanje projektima koju koriste i „Nokija”, „Dizni” i Bi-Bi-Si, Studen ima razloga da bude zadovoljan.

– Lako je zaposliti dobrog knjigovođu da se postara o papirologiji – kaže Studen.

On veruje da birokratija neće nestati i da je zato mladima u Srbiji bolje da nauče da žive sa njom umesto što je koriste kao izgovor da ne ulaze u preduzetništvo.

– To što je voda mokra nije vas sprečilo da naučite da plivate, zar ne?

----------------------------------------------

Ima mesta za sve

Strah mnogih programera jeste da njihov projekat neće izdržati konkurenciju IT giganata. Iskustva su drugačija, ali pokazuje se da mesta za mali biznis ima.

– Male firme imaju prostora da eksperimentišu i budu  inovativne. To je luksuz koji menadžment velikih firmi često saseče kao „nepotreban” ili „niskog prioriteta”. Strah od velikih igrača je uglavnom preuveličan, do eventualnog trenutka kada stvarno budete išli čelo u čelo sa njima, a to nije start ap faza – objašnjava Studen.