Raskol u francuskoj desnici

Nikola Sarkozi odmara se sa porodicom u dvorima u Marakešu kao gost kralja Muhameda Šestog, dok se u njegovoj stranci bije ljuta bitka oko toga ko će je voditi, sada kada je bivši predsednik rešio da bude samo „obični francuski građanin”.

Unija za narodni pokret (UMP), liberalno-desničarska partija sa najvećim brojem registrovanih članova u Francuskoj, našla se u nezavidnoj situaciji otkako je socijalista Fransoa Oland 6. maja pobedio na predsedničkim izborima Sarkozija, a ovaj potom odlučio da se okane politike i da se posveti svom pređašnjem advokatskom poslu, prelepoj supruzi Karli Bruni i novorođenoj ćerkici Đuliji.

Šok zbog gubitka podstakao je borbu između donedavnog premijera Fransoa Fijona i trenutnog lidera UMP-a Žana Fransoa Kopea, od čijeg ishoda zavisi kako će u budućnosti izgledati politička scena jedne od najznačajnijih država Starog kontinenta.

U Parizu se sa nestrpljenjem i nevericom gleda na „rat klanova”, kako zovu borbu u Sarkozijevoj stranci. Rat se razbuktao pred parlamentarne izbore 10. juna, na kojima bi opcija desnog centra mogla da bude zbrisana rastućom snagom ekstremne desnice čija je predvodnica Marin le Pen na predsedničkim izborima dobila neverovatnih 18 odsto.

Umesto da spasavaju svoju stranku i njenu parlamentarnu većinu, klanovi su već otvorili frontove za predsedničke izbore 2017, ocenjuju poznavaoci francuske političke scene.

Fijon je prvi odapeo strelu, izjavom da UMP posle Sarkozijevog poraza nema prirodnog lidera naslednika, na šta je Kope odgovorio da mu ne pada na pamet da ulazi u ovu borbu, već da mu je jedini cilj da se koncentriše na parlamentarne izbore. Naizgled to bi bila samo rasprava o rasporedu strateških koraka, da se u nju nisu uključili drugi partijski teškaši.

Rašida Dati, bivša ministarka pravosuđa, svrstala se uz Kopea, kad je izjavila da će Fijon biti kriv ukoliko desnica izgubi.  Bivšeg premijera častila je teškim rečima, rekavši da je on „nelojalan, nezahvalan, neprijatan i nevaspitan” zato što je insinuirao da je partija u stvari ostala bez vođstva. Jedan nekadašnji ministar, Bernar Debre, stavio se na stranu Fijona i pozvao bivšu ministarku pravosuđa da „prestane da izbacuje otrov”.

Partija će svog novog lidera izabrati tek u septembru, ali je zasad neizvesno da li će to biti Kope, koji naginje desnici više nego centru, ili iskusni Fijon koji ima veću ujedinjujuću snagu.

Ali, pre toga slede parlamentarni izbori. Prema istraživanjima jedne od najuglednijih francuskih agencija (Ifop), 46 odsto Francuza podržava jednu od stranaka levice, koje su naklonjene koaliciji sa Olandovom partijom socijalista. Samo 33 odsto birača će glasati za Sarkozijevu Uniju narodnog pokreta, koja je do sada uživala parlamentarnu većinu. Ukoliko bi se pristalice Nacionalnog fronta Le Penove odlučile da u velikom broju izađu na junske izbore, to bi, kako procenjuju analitičari, moglo više da naškodi rejtingu UMP-a nego levici.

Kako predviđaju u Francuskoj vrlo osporavani analitičari, moguće je da izlaznost pristalica desnog centra bude jako mala. U takvim uslovima bilo bi najpoželjnije da Fijon, koji se na vreme distancirao od Sarkozija i njegovog koketiranja sa ekstremnom desnicom, preuzme vođstvo.

„Nije vreme za personalne bitke i kampanje”, poručuju trezveni među obezglavljenom desnicom, „već za ujedinjenje”. Ali moral je u desnom centru pao na najniže grane. U takvoj situaciji oni nemaju snage da poslušaju razumne savete. Skloniji su da se posvete dalekoj budućnosti i da preuzmu vlast 2017. Do tada, kako računaju, razrešiće se problemi u Evropi, ili će bar biti jasnije kuda ona ide.