Država spasava Agrobanku

Država spasava Agrobanku i to će je, za sada, koštati 85 miliona evra. Istina, ove pare država ne uplaćuje odmah, već će 2015. godine morati da ih obezbedi u budžetu, kada dospevaju dugoročne obveznice koje je ona po tom osnovu emitovala zarad, kako je navela, očuvanja finansijske stabilnosti i finansijskog sistema Srbije.

Akcija spasavanja banke, u kojoj je od kraja prošle godine uvedena prinudna uprava, ali očigledno bez uspeha da banku izvede iz povelikog minusa, urađena je brzopotezno prethodnog vikenda. Prvo je u četvrtak vlada odlučila da je dokapitalizuje, a zatim je Narodna banka Srbije praktično u dva dana oduzela dozvolu za rad Agrobanci i dala je novoj pod nazivom Nova Agrobanka a. d. Beograd. Novom bankom, za sada, upravlja Agencija za osiguranje depozita.

Na novu banku preneti su, kako je navedeno, ukupni depoziti Agrobanke, i to ne samo osigurani, već i deo drugih obaveza i potraživanja. Rečju, zdrav deo je prenet u novu banku, a bolesni je ostao staroj. Prema podacima Agencije za privredne registre, kapital koji je prenet iz stare Agrobanke iznosi 578,77 miliona dinara što je oko pet miliona evra.

Nema, međutim, zvaničnih informacija o tome kolika potraživanja i obaveze ostaju staroj Agrobanci, ni kakva će biti njena sudbina, odnosno da li je stečaj za nju jedino rešenje.

Da se stara banka s dugovima preko noći „preobuče” u novu bez dugova nije nepoznato i viđeno je i u zemljama u tranziciji, ali i u najrazvijenijim ekonomijama. Međutim, da li to može da opravda nadležne institucije, pre svega državu kao manjinskog vlasnika koji će snositi finansijski teret spasavanja banke, što su dozvolile da Agrobanka iskaže gubitak od gotovo 300 miliona evra. Pogotovo zato što je već dokapitalizacijom pomogla i Privrednoj banci Beograd, što ruku spasa mora da pruži i vojvođanskoj Razvojnoj, a bivšoj Metals banci. Da li država uopšte sme sebi da dozvoli luksuz da tri banke s njenim kapitalom zapadnu u gubitke? Da li to može da opravda Narodnu banku zaduženu za kontrolisanje poslovanja finansijskih institucija i revizorsku kuću čiji su izveštaji pokazivali da banka posluje s dobitkom?

Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija, rekao je juče agenciji Beta da prestanak rada Agrobanke nije uticao na stabilnost finansijskog sektora u Srbiji, a o daljoj sudbini Nove Agrobanke odlučivaće nova vlada Srbije.

Prema rečima Radosavljevića, utvrđivaće se odgovornost za loše poslovanje Agrobanke, koja je na kraju prošle godine imala gubitke od 29,4 milijarde dinara, ali je sada, kako je naglasio, najvažnije da su obezbeđeni uslovi da Nova Agrobanka može da servisira obaveze Agrobanke.

Radosavljević je istakao da je država dala Agenciji za osiguranje depozita obveznice u vrednosti 85 miliona evra i po tom osnovu stekla vlasništvo u Novoj Agrobanci, dok je Agencija kao osnivački ulog dala pet miliona evra i dodatnih 25 miliona za obezbeđivanje likvidnosti nove banke.

Centralna banke je Agenciji za osiguranje depozita dala rok od 25 dana da odluči da li će Agrobanka ići u stečaj, a nova vlada Srbije će, kako je rekao Radosavljević, odlučivati o vlasništvu u Novoj Agrobanci. – Postoji nekoliko rešenja za dalje poslovanje Nove Agrobanke – da država bude njen jedini vlasnik, da se dokapitalizuje ili pripoji nekoj od banaka u kojima država ima vlasnički udeo. Da bi se utvrdilo šta je najbolje rešenje, biće potrebno oko šest meseci – ocenio je Radosavljević.

Za predsednika Izvršnog odbora Nove Agrobanke imenovan je Milorad Džambić, bivši direktor Agencije za osiguranje depozita koji je bio na čelu prinudne uprave u Agrobanci, uvedene 29. decembra 2011. godine.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je najlogičnije da Agrobanka ode u stečaj, a zatim u likvidaciju. Poverioci i akcionari bili bi najveći gubitnici.

Nenad Gujaničić iz Sinteza Invest grupe podseća da je kupovina akcija najrizičnija vrsta ulaganja, međutim u slučaju Agrobanke javno dostupne informacije na osnovu kojih se formira cena pokazivale su da banka dobro posluje, a da se preko noći ispostavilo da to nije tačno. To ukazuje da nešto nije u redu s izveštajima i Narodne banke i revizorske kuće.

– To nije dobro za ulagače na berzi i kredibilitet berze. Sa aspekta akcionarstva, svakako je najveća zamerka da na akcionare Agrobanke gledaju kao na nekakvo „nužno zlo”, a ne kao na investitore koji su dokapitalizacijom uneli u Agrobanku više od 100 miliona evra. Njihov tretman u startu je bio neravnopravan, još od 2006. godine kada je država počela da ucenjuje Agrobanku oko zajma EBRD na osnovu kojeg je i povećala udeo u vlasništvu. Od starta su imali pogrešan pristup i nisu videli da će odseći granu na kojoj sede – kaže Gujaničić.