Kompjuter radi i u akvarijumu

Leskovac – Timovi istraživača u okviru učeničkih kompanija u Tehničkoj školi „Rade Metalac“ u Leskovcu predstavili su nekoliko zanimljivih otkrića koja su izazvala veliku pažnju na takmičenjima i sajmovima. Jedan takav tim upravo se vratio sa nacionalnog sajma mladih pronalazača koji je održan u Beogradu od 23. do 25. maja, na kojem je s ponosom prikazao „akva-komp“, kompjuter u akvarijumu sa ribicama. Izum je nagrađen zlatnom medaljom i peharom koji je dodeljen školi za prezentaciju, a priznanje je stiglo i od Udruženja pronalazača Pule, takođe za izuzetan nastup i prezentaciju.

Učenička kompanija „Akva-komp” proglašena je za najbolju na sajmu učeničkih kompanija Jablaničkog i Pčinjskog okruga u Leskovcu koji je organizovao Centar za ekonomski razvoj pod nazivom „Misli kao preduzetnik“. Nesvakidašnji kompjuter prikazan je i na nedavnom svečanom otvaranju nove pošte u Leskovcu, gde je takođe izazvao oduševljenje.

Pored Lazara Vasića, učenika trećeg razreda, od koga je potekla ideja, u izradi neobičnog računara učestvovali su i Aleksandar Ranđelović, Anica Spiridonović, Miljan Stošić i Nikola Đorić.

Timom je rukovodio Igor Arsić, profesor elektronske grupe predmeta, koji za „Politiku“ objašnjava: – Uspeli su da spoje nespojivo – vodu, elektroniku i softvere. Kompjuter je kao i običan, samo što nema prašine i čišćenja kućišta, ima produžen vek, zato što radi sa nižom temperaturom, pa se manje troše komponente. Sam računar je u specijalnoj tečnosti, fluidu koji ne provodi električnu energiju. To je najveća tajna. Ta tečnost ujedno rashlađuje računar.

Na naše pitanje kakva je njegova namena, naš sagovornik odgovara: – Može da služi kao i svaki drugi računar, ali i za specijalne namene. Može da se zatvori hermetički i da se koristi u naučne svrhe, recimo za podvodna istraživanja. Lep je za recepcije hotela, kancelarije, lokale.

Gde god se pojavio, „akva-komp“ je izazvao veliko interesovanje i već se javljaju ljudi koji bi želeli da ga imaju na svom radnom stolu. Profesor Arsić kaže da su već razmišljali o serijskoj proizvodnji i da dizajn može da se naruči. Do sada su napravili dva ovakva računara – jedan krasi kancelariju direktora škole, a drugi se nalazi na prijavnici škole.

Idejni tvorac Lazar Vasić, učenik treće godine, kaže da je ideja nastala kada je video nešto slično i pomislio zašto ne bi mogao da se napravi takav, jedinstveni kompjuter. Anica kaže da su svi radili ravnopravno, Miljan dodaje da je svako imao neko zaduženje, Aleksandar potvrđuje da su radili timski i osvojili prva mesta na tri takmičenja, a Nikola kaže da već razmišljaju o nekom novom proizvodu.

Drugi tim učenika iz kompanije „Ding-dong“, kojim je takođe rukovodio profesor Arsić, napravio je dva zanimljiva poštanska sandučeta koja su izrađena od recikliranih materijala, tačnije od kućišta računara. Idejni tvorac Vladimir Zdravković, učenik treće godine, kaže za naš list da je dobio ideju kada je donet zakon po kojem svako domaćinstvo mora da ima poštansko sanduče. Rešio je da osmisli kreativnije i lepše rešenje. Jedno je sa indikatorom, tako da se u sobi domaćina pojavljuje svetlo ili zvuk kada poštar spusti pismo u sanduče. Korisnik, ako želi, obaveštenja o prispeloj pošiljci može da dobija i putem SMS-a. Drugo je svetleće. U toku dana preko foto-ćelije sakuplja solarnu energiju, a uveče se automatski pali svetlo, tako da se vide ime i adresa vlasnika.

Pored Vladimira, u timu su bili i Aleksandra Stojiljković, Stefan Nikolić, Stefan Stefanović i Katarina Jovanović.

I ovaj izum je naišao na veliko interesovanje na sajmu mladih pronalazača u Beogradu, na sajmu preduzetnika u Visokoj poslovnoj školi u Leskovcu gde je osvojio prvo mesto, kao i na svečanom otvaranju nove pošte u Leskovcu.

– Već nam stižu narudžbe, a ostvarili smo kontakte i sa Poštom Srbije. Spremni smo da u školskoj radionici proizvedemo velike količine ovakvih sandučića, a uskoro planiramo da napravimo i treći tip sandučeta koje će biti još lepše – najavljuje Vladimir Zdravković.

Škola „Rade Metalac“ ima četiri učeničke kompanije koje, za razliku od drugih školskih kompanija nisu virtuelne, već stvarno rade i zarađuju, a novac ulažu u nabavku materijala za školu.