Rode, pijaca je život

Kruševac – Višemesečna akcija Poslovnog centra uvođenja reda na pijacama u Kruševcu dobila je ovih dana nove razmere. Za zadovoljenje zakona i zahteva oko dve hiljade zakupaca tezgi angažovana je komunalna, sanitarna, tržišna i turistička inspekcija, uz pomoć policije, ali je to učinilo još vidljivije muke naše tranzicije.
Objašnjenjima šefa Službe pijaca Zorana Erakovića o nužnosti sprovođenja zakona, odbrani interesa onih koji legalno zarađuju hleb na pijacama i uredno izmiruju obaveze prema Poslovnom centru i državi, potrebi da trotoari pored pijaca budu čisti... nema se šta zameriti.

Ali, kako da to razumeju oni koji nemaju para da plate tezgu na buvljaku ili pijaci, koji su ostali bez posla zbog "restrukturisanja preduzeća", ili bez posla i doma na Kosmetu pa su stigli ovamo, gde nemaju ni doma , ni rođaka, ili, opet, ako su stari, siroti i usamljeni u nekim zabitima Rasinskog okruga, pa povremeno navrate da nešto od svoje rukotvorine prodaju i plate autobusku kartu i lekove?

Zato stotinak "proteranih" i dalje danima čeka u malom parku preko puta stare pijace, ne usuđujući da kroče na trotoar zbog zaprećenih kazni od dvadeset ili trideset hiljada dinara. Čekaju i na prijem kod predsednika Opštine, nadajući se da će ih čuti i da će biti njihov spasitelj.

Među "divljim pijačnim prodavcima" je i sedamdesetogodišnja Ljubinka Milosavljević iz Lepenca, sela koje je 25 kilometara udaljeno od Brusa, prema Kopaoniku. Uspela je, kaže, nekako da dobije uput lekaru specijalisti, sakupila pare za kartu u jednom pravcu dugom više od 80 kilometara, i ponela pletene vunene naglavke, rukavice, patike i miljea za stolice.

– Evo, ponela sam u ovo torbiče neke sitnice koje sam plela. Pogledajte mi pokrivljene prste, a moram da pletem. Muža nemam, a sin mi je je proglašen za višak u "Petoletki". Nemam para za kartu da se vratim u Lepenac, a ovi me oterali sa pijace – jadikuje.

Nešto dalje od nje dvadesetpetogodišnja Marijela Gojković. Završila je srednju umetničku školu, postala grafički dizajner. Rođena je i živela na Kosmetu, gde je sve izgubila: i dom, i roditelje, i brata... U Kruševcu se, preprodajući oko pijace, snalazi nekoliko godina. I pita se kuda će sada kada nema para za zakup tezge.

Ništa manje očajna nije ni Olga Ranđelović, rođena 1952. Dva puta je lomila nogu, ostala bez posla, radila godinama na buvljaku, ali nije mogla da zaradi za zakup tezge. Ima 21 godinu radnog staža, ali nema penziju.

Muka je ovde doterala i Dragicu Vojinović (rođenu 1954) koja ima dva studenta i muža bez posla. Bez posla je i Goran Milosavljević, i on i žena mu. Nekada je radio u "Trajalu", sitnu otpremninu potrošio i sada ne zna kako da preživi bez pijace.

– Pijaca je za nas pitanje života, rode. Samo, kako da ostanemo tu – pita Goran.

To, za sada, ne znaju ni ljudi iz vlasti. Raspeti su između dve hiljade zakupaca, koji ne trpe nelegalnu konkurenciju, i muka nesrećnika kraj pijaca.