Kriza javnog duga

Srbiji preti kriza javnog duga. Zbog toga plate i penzije treba da se zamrznu do kraja ove i cele 2013. godine. Neophodna je poreska reforma smanjivanjem poreskog opterećenje na zarade, a da se istovremeno već za mesec dana poveća PDV na 22 odsto. Alternativa može biti da se PDV poveća na 20 odsto, a da se plate i penzije smanje za pet do šest odsto. I u varijanti ovog predloga podrazumeva se smanjenje poreskog opterećenja na zarade sa 65 na 54 odsto za svakih isplaćenih 100 dinara od januara naredne godine.

Ovo je predlog Fiskalnog saveta kao deo paketa mera fiskalne konsolidacije za period 2012–2016, koji je javnosti juče predstavljen. Predlog je, prema rečima Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, u prethodna dva dana poslat novoizabranom predsedniku Republike i parlamentarnim strankama.

– Ukoliko se ništa ne preduzme javni dug će na kraju ove godine iznositi preko 55 odsto BDP-a. Fiskalni deficit će se povećati na preko šest odsto BDP-a, a biće potrebno 2,5 milijardi evra novog zaduživanja do kraja godine za finansiranje fiskalnog deficita i otplatu glavnice prethodnog zaduživanja. Odustajanje od štednje već u ovoj godini značiće krizu javnog duga, inflaciju, nekontrolisan pad dinara, pad zaposlenosti i standarda – rekao je Petrović uz ocenu da je mere moguće sprovesti i bez MMF-a, ali da će s njim biti lakše.

Predsednik Fiskalnog saveta rekao je da je u prva četiri meseca ove godine budžetska potrošnja bila velika i da je deficit konsolidovanog budžeta dostigao sedam, osam odsto BDP-a. Takvo trošenja uticalo je na veći uvoz, povećan je spoljnotrgovinski deficit, što je sve uzrok pada dinara. Sadašnju situaciju investitori vide kao neodrživu i zbog toga traže veće kamate na naše zaduživanje.

– Deficit pod hitno treba smanjiti, jer je on glavni pokretač rasta javnog duga. Mora se napraviti rez, odnosno ušteda, u vrednosti jedne milijarde evra u ovoj i narednoj godini, kao i dodatnih 1,1–1,2 milijarde evra od 2014. do 2016. godine. Na kraju tog perioda budžet bi bio uravnotežen – rekao je Petrović dodajući da je kod nas deficit strukturni, jer i da nema krize bio bi četiri, pet odsto BDP-a, a uz krizu 6,2 odsto BDP-a.

Zamrzavanjem plata i penzija kratkoročno bi se uštedelo 200–300 miliona evra. I poreskom reformom takođe bi se uštedelo 300 miliona evra. Predlog je i da se raspodela poreza na zarade vrati na stari sistem čime bi se prikupilo 200 miliona evra. To podrazumeva puni transfer para lokalu u iznosu 1,7 odsto BDP-a. Članovi Fiskalnog saveta su ocenili da su subvencije izdašne i neselektivne i da se na njima može uštedeti 100 miliona evra, a da se isti iznos može postići i kod državnih agencija i vanbudžetskih fondova i to njihovim ukidanjem, spajanjem i uključivanjem u budžet. Uštede se mogu postići i na javnim nabavkama i boljom naplatom poreza.

Po njihovoj oceni, ne bi bilo dobro da se plate i penzije zamrznu i poveća PDV na 20 odsto, a da se ne sprovede poreska reforma tako da se smanje opterećenja na zarade. Takođe, ne bi bilo dobro da nova vlada samo znatno poveća PDV na 25 do 27 odsto, a da ne zamrzne plate i penzije.

Sa predloženim programom izbegava se kriza javnog duga, koji će do 2016. pasti na 48 odsto BDP-a, a 2017. ili 2018. godine mogao bi da bude manji od 45 procenata BDP-a – navedeno je juče na Fiskalnom savetu uz predloge da se srednjoročnom programom do 2016. godine deficit svede na nulu.

– Svesni smo da će se standard stanovništva zbog predloženih mera pogoršati, ali ako se one ne primene prilagođavanje će, zbog krize, biti još veće. Već od 2014. godine ili u 2015. godini nadoknadiće se svi gubici – rekao je Petrović.

Nikola Altipamarkov, član Saveta, naveo je da poreska reforma podrazumeva i povećanje akciza na duvan i alkohol, povećanje niže stope PDV-a sa osam na deset odsto i prebacivanje petine neegzistencijalnih dobara na opštu stopu. Takođe, i smanjenje doprinosa za poslodavce sa 17,9 na deset odsto bruto zarade.

– Posle Italije Srbija ima najveće izdvajanje za penzije u Evropi od 14 odsto BDP-a. U tranzicionim zemljama za penzije se u proseku izdvaja 8,4 odsto BDP-a. Naš predlog je da se poveća starosna granica za žene za odlazak u penziju, jer je pet godina velika razlika između muškaraca i žena. Predlog je i da se penzija procentualno smanjuje za prevremeni odlazak – rekao je Altipamarkov dodajući da zarade čine veliki deo BDP-a, kao i da su plate u javnom sektoru veće nego u privredi.

Po Fiskalnom savetu broj zaposlenih od 440.000 u javnom sektoru trebalo bi da se smanji za pet odsto u srednjem roku.

Vlada Vučković, član Saveta ocenio je da i posle deset godina tranzicije postoji oko 1.300 preduzeća pod državnom kontrolom koja primaju direktne i indirektne subvencije poput garancija, neplaćenih obaveza, povezuje im se radni staž, a da na to odlazi oko 2,5 odsto BDP-a.