U glumi je presudan talenat

Seka Sablić je kao i svi pravi umetnici neponovljiva. Ona je kao svaki umetnik i umetnica zapravo neopisiva. Svaki njen stvoreni lik – i Nušićeva Gina, Lota Bota Štrausa, i Molijerova Žoržeta i Sterijina Fema, i Gogoljeva Korobočka, i Čehovljeva Sonja i na desetine drugih u svim medijima, ubedljivi su u svoj svojoj raskošnoj raznolikosti i dokazanoj neobičnosti, zapisano je u upravo objavljenoj monografiji o Jelisaveti Seki Sablić koja je predstavljena juče u Ateljeu 212 u Beogradu.

Seka Sablić je dobitnica nagrade za životno delo „Dobričin prsten” za 2010. godinu, a monografija posvećena njoj sastavni je deo ove nagrade. Delo su priredili dr Zoran T. Jovanović i Tamara Bijelić, a izdavač je Udruženje dramskih umetnika Srbije. O knjizi su govorili Ljiljana Đurić, predsednica UDUS-a, Aleksandar Milosavljević, upravnik Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, rediteljka Alisa Stojanović i Tamara Bijelić. Ova monografija je 18. u ediciji dobitnika „Dobričinog prstena”, koji su do sada poneli Marija Crnobori, Ljiljana Krstić, Ljuba Tadić, Mira Banjac, Bora Todorović...

Na svečanosti u Ateljeu 212, Seka Sablić je plenila energijom i šarmom. Pored diskretne zlatne ogrlice nosila je i izuzetno lepe minđuše. Ipak, primetili smo nedostajao joj je prsten na ruci. Gde vam je prsten, pitali smo umetnicu?

– Mislite na Dobričin prsten? Pa taj prsten nije za nošenje, to je nešto onako simbolično, mada se nadam da je pravo zlato. Kažu da ima 40 grama, pa sam već i računala vrednost. Šalim se, naravno. Ali zaista nije za nošenje. On je kao neki muzejski muški prsten. Svakako je na sigurnom mestu, što se lopova tiče – duhovito je prokomentarisala Seka Sablić.

U pomenutoj monografiji u kojoj su o Seki Sablić pisali Zlata Lebović, Milan Jelić, Nebojša Milovanović, Mira Banjac, Ksenija Jovanović, Alisa Stojanović, Milosav Mirković i drugi posebno je zapažen Sablićkin spisateljski dar. Nadahnuto, sa puno emocija pisala je o svojoj majci sefardskoj Jevrejki, o porodici, detinjstvu, o crvenim cipelicama koje je davnih godina dobila iz Izraela od svog ujaka, o šarenoj lopti i o tome da je oduvek želela da bude glumica.

– U glumi je presudan talenat. Nema tu nikakve mudrosti ni preterane misli. Talenat je nešto što ti bog da. On se i desi nekom pastiru na vrh brda. Talenat kao neko zrno pada potpuno nevezano sa genima, mada to neko tumači i na način: deda ili otac mu je bio ovaj ili onaj. Talenat te vodi instinktom. Ako si talentovan za glumu on te odvede na pozorišnu akademiju iako niko iz tvoje porodice nije imao nikakve veze sa tom vrstom umetnošću. Teško onome ko izneveri svoj talenat. Taj će biti nesrećan celog života – kaže Seka Sablić.