Vikinzi sejali pšenicu na Grenlandu

Neobične klimatske pojave, kakve imamo prilike da osetimo ove zime, prema rečima Nedeljka Todorovića, meteorologa iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, nisu od juče. I u prošlosti se dešavalo da vreme bude neobično toplo ili hladno, što se takođe povezuje sa aktivnostima na Suncu. Tako je u periodu od 1645. do 1715. godine broj Sunčevih pega bio mali, odnosno aktivnost Sunca smanjena, a baš u to vreme temperature su u većem delu Evrope bile od dva do tri stepena niže od proseka, pa je zaleđivanje Temze, Sene i holandske obale bilo gotovo redovna pojava. Zato se taj period danas naziva "malo ledeno doba". Mnogo vekova pre toga Sunčeva aktivnost imala je sasvim suprotan efekat, pa su vikinzi bili u mogućnosti da 980. godine nasele odmrznute delove Grenlanda i tamo gaje pšenicu. Upotreba savremene tehnologije omogućava da se uticaj ovih faktora na klimu danas još bolje prouči.

Novi solarni ciklus

Mada se ljudski faktor ne može zanemariti, glavni uzrok klimatskih promena nije čovek već priroda, odnosno procesi koji se dešavaju na Suncu, smatra grupa naših stručnjaka. Oni su do tih zaključaka došli na osnovu sopstvenih istraživanja, ali i istraživanja svetskih naučnika, koji su odavno uočili da i najmanja promena u aktivnosti Sunca utiče na količinu padavina, temperaturu, ciklone i ostala obeležja klime na našoj planeti.

– Energija koja sa Sunca za samo pola dana dođe do Zemlje jednaka je ukupnoj količini energije koju je čovek stvorio od nastanka naše civilizacije do danas. Istraživanja su pokazala da bi porast izbačene sunčeve energije od samo 0,2 odsto mogao da proizvede isti efekat kao udvostručenje ukupne količine ugljen-monoksida u atmosferi. Sve to ukazuje da prirodni, odnosno astronomski faktori, a ne čovek, imaju dominantan uticaj na klimu – ističe Todorović.

– Najpoznatiji svetski centri dali su procenu da će 24. solarni ciklus, koji počinje ove godine, karakterisati veoma velika sunčeva aktivnost, najveća za poslednje tri-četiri decenije, što može biti jedno od objašnjenja za porast temperature. Inače, jedan solarni ciklus traje od devet do 12 godina, a procene kažu da će 25. i 26. ciklus biti blaži, što znači da će temperature tada početi da opadaju. Ipak, prirodne procese nemoguće je tačno predvideti, pa je nezahvalno prognozirati kakvo nas vreme očekuje u budućnosti – napominje Todorović.

Naravno, sve to ne znači da čovek svojim delovanjem ne utiče na klimu, odnosno da upozorenja o potrebi zaštite životne sredine i smanjenju štetnih gasova u atmosferi ne treba shvatiti krajnje ozbiljno. Ipak, naš sagovornik smatra da čovek svojim delovanjem na promenu klime značajnije utiče samo na mikroplanu, odnosno u velikim gradovima i industrijskim zonama, dok njegov globalni uticaj, za sada, ipak ima sekundarni značaj. To se, recimo, najbolje može videti na primeru Beograda, budući da je u našem glavnom gradu za poslednjih sto godina temperatura porasla za 1,5 stepeni, tako da je zbog industrije, izduvnih gasova, kotlarnica i velike količine betona Beograd postao "toplotno ostrvo". Međutim, procenjuje se da je u celoj republici, u tom istom periodu, porast temperature bio znatno manji.

Senzacionalističke ocene

Todorović zato smatra da o promenama klime ne treba davati pojednostavljene i senzacionalističke ocene. Jer, bez obzira na neospornu činjenicu da se klima menja i da je u pojedinim regionima zabeležen značajan porast temperature, to ne znači da je na pomolu "smak sveta" i da će se godišnja doba uskoro "pretumbati".

– Temperatura na našoj planeti u poslednjih sto godina u proseku je porasla za 0,6 stepeni, s tim da je taj porast neujednačen. Najmanji je u ekvatorijalnom i tropskom pojasu, a najveći u predelima iznad 60. stepena severne geografske širine, dok je u našem regionu taj porast u granicama proseka na globalnom nivou. Činjenica je da je zima 2007. veoma topla, da su u januaru oboreni temperaturni rekordi i da su u ovoj deceniji temperature često bile iznad višegodišnjih proseka. Ipak, sve je to već viđeno, jer je i ranije bilo zima bez snega, bilo je hladnih leta, neobičnih vetrova i drugih pojava. Klimatske promene, ma koliko nam izgledale neobične, isuviše su složen proces da bi se, na osnovu jedne ili dve zime o njima donosili jednostrani zaključci – kaže Todorović.