Teške reči između Zagreba i Rima

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 14. februara – Prošlost od pre pola veka ponovo je zategla odnose između Hrvatske i Italije. Neposredan povod za ljutitu reakciju Hrvatske ovoga puta je bilo posmrtno uručivanje odlikovanja "žrtvama fojbi" (ubijenim Italijanima u Istri po oslobođenju od fašističke okupacije), među kojima i gradonačelniku Zadra iz Musolinijevog vremena Vičencu Serentinu, a posebno govor koji je na Dan sećanja na fojbe (kako se nazivaju kraške jame u Istri u koje su bačeni ubijeni Italijani) održao predsednik Italije Đorđo Napolitano.

Hrvatsku stranu naročito je uznemirilo to što je Napolitano govoreći o "istrebljenju italijanske prisutnosti" u Julijskoj krajini i "varvarstvu" one druge strane rekao: "Bio je to pokret mržnje i krvoločnog besa, te slovenski aneksionistički plan, koji je posebno prevladao u ugovoru o miru 1947. godine i koji je poprimio zlokobne konture jednog etničkog čišćenja."

Usledile su žestoke reakcije političara u Hrvatskoj, a oštro je reagovao i predsednik RH Stjepan Mesić, koji je u službenom saopštenju zamerio Napolitanu primese rasizma u njegovom govoru. "U poslednjim izjavama iz državnog vrha susedne Italije nemoguće je prevideti natruhe (primese) otvorenog rasizma, istorijskog revizionizma i političkog revanšizma. Njih je vrlo teško uklopiti u deklarisanu želju za unapređivanje bilateralnih odnosa dveju zemalja", napominje Mesić i smatra "zaprepašćujućim i potencijalno krajnje opasnim stavljanje pod znak pitanja Mirovnog sporazuma koji je Italija potpisala godine 1947."

Ministar inostranih poslova Masimo d′Alema sinoć je ocenio Mesićevu izjavu kao "potpuno neosnovanu" uz napomenu kako bi "Mesić trebalo da zna da se obraća predsedniku demokratske i antifašističke Italije, koja se obračunala s fašističkom prošlošću". Istovremeno – ukazuje D′Alema – "Italija oseća potrebu kazivanja istine o nevinim italijanskim žrtvama kojih je bilo u onom tragičnom trenutku posle Drugog svetskog rata" i napominje kako je "istorijska istina preduslov za puni proces pomirenja". 

Italijansko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor hrvatskog ambasadora u Rimu Tomislava Vidoševića, a odložen je i dolazak italijanskog državnog podsekretara Vitorija Kraksija (sina bivšeg premijera Betina Kraksija) u Zagreb.

Italijanski premijer Romano Prodi je izjavio kako je "zgrožen i ogorčen izjavom predsednika Mesića" o italijanskom revanšizmu i naziva je Mesićevim "niskim udarcem", čime je – kako se ocenjuje u Zagrebu – ovaj diplomatski sukob između dve zemlje ušao u novu, još složeniju fazu. Hrvatska vlada je uzdržana, a predsednik Mesić  uzvraća Prodiju kako je "pravilo da onaj koji zateže prvi i odreže", čime je ukazao kako očekuje popuštanje od druge strane.

Hrvatski privredni krugovi izražavaju uverenje da najnovije "smetnje na vezama" između Rima i Zagreba neće uticati na uspešnu međusobnu privrednu razmenu, a zagrebačke novine danas podsećaju na osnovne podatke italijansko-hrvatskih zbivanja iz prošlosti: godine 1920. 53.000 Hrvata iselilo se u Kraljevinu SHS, oko 100.000 Hrvata i Slovenaca odlazi na zapad, a u Trst, Rijeku i Pulu kolonizovano je oko 30.000 Italijana. Godine 1947. iz Istre je u Italiju otišlo oko 225.000 osoba, među kojima i 35.000 Hrvata i Slovenaca. U tridesetak kraških jama u Istri i slovenačkom primorju bačeno je 4.000–6.000 ubijenih Italijana.
R. Arsenić

-------------------------------------------------------------------------

EU kritikovala Mesića zbog neprikladnog govora

Brisel – Evropska unija kritikovala je juče Stjepana Mesića zbog toga što je optužio italijanskog predsednika Đorđa Napolitana za rasizam povodom spora Zagreba i Rima oko ubistva više od 15.000 Italijana u Drugom svetskom ratu koje su počinili jugoslovenski partizani. "Jezik koji je koristio hrvatski predsednik je bio neprikladan", izjavila je novinarima u Briselu portparol Evropske komisije Pija Ahrenkilde Hansen, ali je odbila da kaže da li će Mesićev komentar uticati na nastavak pregovora o pridruživanju Hrvatske Evropskoj uniji koji su započeti pre dve godine, preneo je Rojters.
Tanjug