Pekare, štamparije, knjižare... u školama

Novi zakupac pekare u Prvoj tehničkoj školi u Kragujevcu još se nije uselio, jer školu nije napustio – prethodni pekar zakupac. Od septembra prošle godine, kada je školski odbor ove kragujevačke srednje škole raspisao oglas za davanje u zakup poslovnog prostora od 250 kvadrata, za snabdevanje učenika pekarskim proizvodima i bezalkoholnim pićem, čeka se na useljenje novog „poslovnog partnera”.

Direktorka Prve tehničke škole iz Kragujevca Biljana Šipovac kaže da je pre reč o jednoj vrsti poslovno-tehničke saradnje.

– Školujemo pekare i logično je da damo prostorije u zakup, jer tamo naša deca idu na praksu – kaže direktorka.

Ova škola ima i štampariju. To je, takođe, valjda logično, jer se u njoj obrazuju i budući radnici u štamparijama.

Kragujevačka škola nije jedina koja osim osnovne delatnosti da školuje i vaspitava đake, razvija i vannastavne aktivnosti koje mnogi smatraju klasičnim biznisom. Tako se fiskulturne sale izdaju u zakup sportskim klubovima i plesnim grupama, prostorije i učionice se nude knjižarama, školama stranih jezika i školicama glume, dok je pekara gotovo opšte mesto u školskim objektima širom Srbije.

Smeju li škole da rade prekovremeno i razvijaju trgovački duh, da li im zakon to dozvoljava, gde odlazi taj novac?

Neki roditelji smatraju da se „poslovnom dodatnom nastavom” škole snalaze kako znaju i umeju, popunjavajući rupe u budžetu, dok drugi veruju da direktori i nastavnici stiču „varijabilu” koja zaslužuje da bude pod lupom javnosti.

Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije i član Nacionalnog prosvetnog saveta Branislav Pavlović kaže da se upravo zbog vannastavnih poslovnih aktivnosti pojedini nastavnici i profesori guraju da budu direktori.

– Direktor škole sklapa sve poslove, on zastupa škole i jedini je ovlašćen da u ime škole sve potpiše: od iznajmljivanja sale, rekreativne nastave, ekskurzija, proslava maturskih večeri, do otvaranja pekare – tvrdi Pavlović, dodajući da je upravo zbog toga Sindikat predložio da se direktori škola ne postavljaju preko školskog odbora, već da ih bira kolektiv – tajnim glasanjem.

Direktor beogradske Osnovne škole „Skadarlija” Anđelko Kunjarac, međutim, zastupa drugačije stanovište.

– Smatram da direktor treba da bude menadžer i toga se ne treba stideti. Šta više, kad bih bio vlast, ja bih podsticao direktore da se, u ovo vreme siromaštva, ne oslanjaju samo na državu i da ne kukaju. Naša škola dobija od države oko 120.000 dinara mesečno za materijalne troškove. Ta sredstva nama pokrivaju do 40 odsto potreba – navodi Kunjarac.

U OŠ „Skadarlija”, tako, radi muzička škola, prostorije se izdaju školama stranih jezika, šahovskoj školi, pa školi glume i školi plesa – nabraja direktor, naglašavajući da je princip škole da se prostor izdaje po minimalnim cenama, a da se u zamenu za to deci te aktivnosti pružaju jeftinije nego na drugim mestima.

– U školi postoji i druga grupa usluga komercijalnog karaktera, pa imamo i teretanu, školu modernih plesova, koju pohađaju omladina i odrasli – nabraja Kunjarac, ukazujući da sav zarađeni novac ide na račun škole, a potom se, odlukom školskog odbora, koristi za nabavku učila ili opreme.

– Naši učenici su na takmičenja van Beograda odlazili besplatno od tih para, uložili smo i 1.200 evra u instrumente za školski orkestar. Sve od tih para. Tim novcem finansiramo i proslave Dana škole, proslavu Nove godine, proslavu Svetog Save. Kupili smo i pet video-bimova koji su raspoređeni po učionicama – priča direktor.

----------------------------------------------

Novac od zakupa ne ide za plate

Načelnik Prosvetne republičke inspekcije pri Ministarstvu prosvete i nauke Velimir Tmušić juče nije bio dostupan za razgovor. Nedavno je, međutim, za naš list objasnio godišnjim planom, škole planiraju svoje aktivnosti u jednoj školskoj godini. Odluku o iznajmljivanju prostora donosi školski odbor i onda se upućuje zahtev Direkciji za imovinu, koja od ministarstva traži mišljenje da li bi se izdavanjem tog prostora ugrozila bezbednosti dece. Zato pregled škole obavljaju i prosvetni savetnici i prosvetni inspektori.

Novac od zakupa škole ne smeju da koriste za plate, već samo za unapređenje kvaliteta nastave.