Osuda CIA bez kazne

Većinskom odlukom svojih odbornika Evropski parlament u Strazburu juče je, formalno, osudio ilegalnu praksu američkih obaveštajaca u borbi protiv terorizma na tlu Starog kontinenta. "Evropski parlament osuđuje vanredne mere koje SAD, u potaji, godinama i sistematski primenjuju u borbi protiv terorizma širom Evrope – otmice, prinude... kršenja ljudskih i ustavnih prava i ličnih sloboda pojedinaca", glasi tekst neobavezujuće rezolucije koju je izglasalo 382 od prisutnih 712 odbornika.

Posle upoznavanja saziva sa detaljnim rezultatima jednogodišnje istrage koju je sprovela Specijalna komisija za kontrolu aktivnosti CIA, parlament je usvojio dodatni tekst kojim je više evropskih država stavljeno na teret da su njihove bezbednosne službe i resorni pretpostavljeni na nivou vlada, takođe godinama, tolerisali ilegalnu obaveštajnu, odnosno antiterorističku praksu SAD, a neretko su preduzimali "vanredne (neustavne) mere" kojima je pokušavano da se zataškaju odgovarajuća saradnja i saučesništvo. Poimence su prozvane sledeće države: Nemačka, Švedska, Španija, Portugalija, Grčka, Kipar, Danska, Belgija, Turska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Rumunija i Austrija, kao i "srpska pokrajina Kosovo pod kontrolom mirovnih snaga".

"Iznad pomenutih teritorija i na njima registrovano je najmanje 1.245 preleta i sletanja transportnih aviona CIA koji su prevozili ilegalno zatočena lica, osumnjičena za terorizam." Podaci istrage odnose se na period od 11. septembra 2001. do kraja 2005. godine, ali nije ostalo nepomenuto da je sličnih slučajeva bilo i ranije: "Neke ilegalne operacije CIA poznate su od devedesetih godina, iz vremena sukoba na tlu bivše Jugoslavije", ustanovljeno je u propratnim pojašnjenjima. Posebno su naglašene uloge tadašnjih pretendenata na članstvo u NATO i EU – Poljske i Rumunije. Poslanik Nemačke u Evropskom parlamentu Ćem Ecdemir kritikovao je nadležne organe i predstavnike vlade u te dve zemlje da su "sramotno malo" doprinele otkrivanju istine.

Teže kritike pristigle su iz italijanskog lagera u poslaničkom bloku evropske levice SPE. Tako je Đovani Klaudio Fava istakao da je konačni izveštaj komisije dokument, i analiza istovremeno, o sistematskom kršenju osnovnih ljudskih prava na kontinentu koji se smatra kolevkom demokratije: "Presuda koju su poslanici izglasali ne predstavlja ništa drugo osim – osudu bez kazne, sredstvo za izbegavanje odgovornosti."

Dva nagoveštaja da tako ne bi moralo da ostane registrovana su uoči sednice Evropskog parlamenta i posle nje. Uoči zasedanja, iz američke države Severna Karolina stigla je vest da je, prvi put, jedan bivši agent CIA izveden pred sud i osuđen zbog zlostavljanja zarobljenika u Avganistanu: Dejvid Pesaro je osuđen na osam godina zatvora. U obrazloženju presude istaknuto je da je njegovo prisustvo saslušanjima bilo ilegalno, s obzirom na to da u to vreme nije bio pripadnik armije SAD. A u Beču je pokrenuta istraga o do sada u javnosti nepoznatoj otmici. U izveštaju komisije parlamenta EU, Beč je saznao da je u Austriji 2003. godine CIA kidnapovala Egipćanina Džamala Menšavija i predala ga istražiteljima u Jordanu, koji su radili po njihovom nalogu.

Dalje korake, i konsekvencije, nagovestio je i evropski komesar za pravosuđe Italijan Franko Fratini. Konstatovao je: "Obaveza svih vlada je da nastave istrage na nivou svojih nadležnosti – kazne odgovorne za izdaju države, gaženje ustava i sramotno povijanje pred jačim."