Bušov zaokret ka kompromisu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14. februara – Današnji Dan zaljubljenih ovde obeležava i diplomatija: posrećila joj se primena jednog od paradoksalnih načela ljubavi – kojoj inače "nema mesta" u međunarodnim odnosima – "ko se svađa taj se voli". Jer, praktično su jedan drugom "pali u zagrljaj" dvojica "najljućih neprijatelja" – američki predsednik Džordž Buš i severnokorejski lider Kim Džong Il.

Ironičari kažu da je do te neobične političke "fuzije" došlo tek povodom atomske "fisije". I oni se, međutim, slažu da je nuklearnim sporazumom s Pjongjangom Vašington načinio najveći spoljnopolitički zaokret u poslednjih više godina: od isključivosti ka saradnji s partnerima, i od nepopustljivosti – ka kompromisu s protivnikom.

Hroničari ističu da preokret sadrži i elemente spektakularnosti, jer su se jedan prema drugom "raznežila" dva dosadašnja simbola oglušenja o interese drugih – česti jednostrani aktivizam SAD i "učaurenost" Severne Koreje. Kad su takve krajnosti mogle da se usaglase, zar ustupci i kompromisi ne bi mogli da prevladaju nad jednosmernostima i isključivostima i u rešavanju drugih, većih i manjih, kriza – pitanje je koje danas postavljaju ovdašnji a verovatno i stratezi u nizu drugih zainteresovanih zemalja.

Analize naglašavaju specifične okolnosti, uz mogućnosti uopštavanja. Kao bitnu osobenost ovog slučaja, "Njujork tajms" ubraja potrebu i Buša i Kima da ostvare prodore kojima bi poboljšali svoje prilično neugodne unutrašnje i spoljne pozicije.

Buš – da pokaže kako su SAD i diplomatska velesila, pa da neće biti upamćen, kako mu tok događaja preti, kao lider koji je za sobom ostavio "Irak, Iran, Avganistan i Severnu Koreju u situacijama još gorim, nego što ih je zatekao". Kim – da ublaži međunarodne sankcije, za koje su glasali i Kinezi i Rusi, izrečene mu zbog atomskih proba.

Ovdašnji eksperti su jednoglasni u proceni da je "učinjen tek prvi korak" i da glavna pregovaračka iskušenja – oko trampe kojom se Pjongjang odriče atomskog oružja u zamenu za dobijanje ekonomske pomoći i verovatno neke strateške garancije – tek dolaze na dnevni red. Pozivaju se, pri tom, na procenu šefice američke diplomatije Kondolize Rajs, izrečenu u sportskom žargonu da je okončana "tek prva četvrtina" atomskog meča.

U suštini se slažu i da će ovaj slučaj, ma koliko bio "jedinstven", uticati i na razvoj događaja u drugim "problematičnim" krajevima planete, ali se razilaze u procenama vrste tog uticaja. Vašingtonska "tvrda linija" smatra sporazum "štetnim" po spoljne interese SAD, jer će sada "i drugi otpadnici očekivati da budu nagrađene njihove nepodopštine", pri čemu posebno upiru prst u takođe nuklearno sporni Iran. Jedan od pripadnika te struje, doskorašnji ambasador pri UN Džon Bolton, tvrdi da je novi dogovor "potkopao sankcije UN" i da je "suprotan predsednikovoj politici u proteklih šest godina".

Bolton je u pravu utoliko što "Buš zaista menja kurs ali tako što napušta neuspešnu politiku" koju je zastupalo jezgro "jastrebova" (u koje se ubraja i Bolton) insistiranjem da se prema Pjongjangu primenjuje metod "štapa bez šargarepe", pritiska bez stimulacije – ističe u uvodniku "Los Anđeles tajms". Ali, ima još "loših momaka" prema kojima bi administracija trebalo da promeni kurs i stupi u dijalog s njima – konstatuje "Njujork tajms" i kao primere navodi Teheran, Damask i Havanu. Osnovna pouka iz severnokorejskog slučaja, dodaje se, za Buša treba da bude da se "nekad mora razgovarati s neprijateljem"…

Hroničari primećuju da je Vašington sada prihvatio, praktično, aranžman koji je pre više od četiri godine odbio. Ali, dodaju, bolje ikad nego nikad.

Tek kad se Buš pridružio željama drugih zemalja – Kine, Rusije, Japana i Južne Koreje – da se pristanak Pjongjanga izdejstvuje isporukama pozamašne količine goriva, došlo se do dogovora koji nagoveštava rešenje krize – kažu komentatori. "Tako izgleda multilateralizam" – zaključuje se u uvodniku kalifornijskog lista, koji apeluje i da se podrži Bušova spoznaja značaja uvažavanja stavova drugih i realnosti, uvek složenije od jednostranosti.

Vašingtonski zvaničnici objašnjavaju da je jučerašnji "atomski dogovor" znak i drugim zemljama sa ambicijama sličnim severnokorejskim – da mogu da za sebe "izvuku korist ako se odreknu planova za izgradnju nuklearnog oružja". Analitičari, pak, naglašavaju da je isti taj dogovor: putokaz Bušovoj administraciji kako izlazak iz spoljnopolitičkog "lavirinta" može da se otkrije – ako se pokaže razumevanje za pristupe ostalih bitnih aktera i krene putem kompromisa.