Obnavljanje Đerdapa

Međudržavni sporazum o regulisanju klirinškog duga bivšeg SSSR-a, a sada Rusije prema Srbiji, nastalog od 1994. do 2000. godine  trebalo bi da bude potpisan za desetak dana u Rusiji, potvrđeno je "Politici" u Ministarstvu rudarstva i energetike. Od ukupno 288,5 miliona dolara oko 188,5 miliona biće iskorišćeno za namirivanje obaveza Srbije za isporučeni ruski gas, dok će 100 miliona dolara ići za revitalizaciju Hidroelektrane "Đerdap".

Ono što Srbiji pripada po osnovu kamate biće utrošeno za izgradnju akceleratora u Institutu za nuklearna istraživanja "Vinča". Srbija, kako je poznato, duguje oko 249 miliona dolara "Gaspromu" za isporučeni gas od 1994. do 2000. godine.

Potpisivanjem ovog međudržavnog sporazuma posle više od tri decenije danonoćnog rada Hidroelektrane "Đerdap 1" u toku su pripreme za njen temeljni remont. U planu je kompletna obnova svih šest agregata, koja bi trebalo da bude završena do 2010. godine.
Njihova snaga biće povećana za po 15 megavata a vek te hidroelektrane produžen za 40 godina. Osim toga, na zahtev ruske strane dat je spisak najvažnijih energetskih investicionih projekata u Srbiji, među kojima su i revitalizacija termoblokova u Kostolcu i Obrenovcu, modernizacija rafinerija u Pančevu i Novom Sadu, izgradnja Termoelektrane na gas, proširenje polja B u kolubarskom basenu uglja, izgradnja magistralnog gasovoda Niš–Dimitrovgrad i niz drugih projekata.

Dug Rusije može biti plaćen i isporukom različite, veoma kvalitetne opreme, poput one neophodne za revitalizaciju Đerdapa, zatim za pojedina rudarska postrojenja, kao i neke druge proizvodne kapacitete gde je potrebna modernizacija. S druge strane, srpski dug "Gaspromu" moguće je rešiti jednim delom prebijanjem, a mnogo većim delom kroz davanja akcija određenih preduzeća ruskoj strani, ili kroz neke druge investicione projekte za koje je ruski partner zainteresovan, kao što je podzemno skladište u Banatskom dvoru i gasifikacija srednjeg i južnog dela Srbije.

Srpski zvaničnici su se u svim dosadašnjim pregovorima o izmirenju klirinškog duga sa ruskom stranom, složili da bi davanje akcija odnosno učešće "Gasproma" u privatizaciji nekih srpskih preduzeća, u projektima gde ne bi plaćali pravo ili koncesiju, bilo najbolji način da se stvar reši, jer bi to, tvrde oni, zaista bilo u funkciji razvoja Srbije.

Bilo je i predloga da se deo preostalog srpskog duga od 55 miliona dolara reprogramira na osam godina, a da se zatim reinvestira u Srbiju pravljenjem zajedničkog preduzeća sa NIS-om i da se taj novac iskoristi u funkciji razvoja naftovodne mreže u Srbiji.

Ukoliko iz nekog razloga dođe do odlaganja potpisivanja ovog međudržavnog sporazuma, EPS, odnosno Hidroelektrana "Đerdap" predložiće ruskim partnerima izmenu načina finansiranja kako bi modernizacija ovog kapitalnog objekta konačno startovala 1. jula ove godine.