Život „u kutiji" ugrožava dečji vid

Mališani još u vrtiću uče da moraju da jedu šargarepu da bi videli dobro kao zec. Najnovija istraživanja pokazuju da je za pravilan razvoj očiju veoma važno da deca provode vreme napolju, što je i sa drugih aspekata blagotvorno.

Kratkovidost, nemogućnost da se jasno vide udaljeni predmeti, uglavnom se pripisuje genetskim faktorima. Međutim, najnovija studija australijskih naučnika potvrdila je zaključke nekih ranijih istraživanja – da boravak na dnevnoj svetlosti može da spreči miopiju, što je medicinski termin za kratkovidost. Pretpostavka je da svetlost podstiče lučenje dopamina. Ova hemikalija sprečava preterani rast oka, koji izaziva miopiju.

Slađana Šoškić, dečji oftalmolog u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević”, kaže da kod nas nije rađeno dovoljno ispitivanja u ovoj oblasti. Međutim, u praksi se došlo do zaključka da se kratkovidost češće javlja kod gradske dece i da je stil života u urbanim sredinama doprineo njenoj učestalosti za poslednjih 50, a posebno za poslednjih 10 do 20 godina.

Reč je o takozvanom životu u kutiji (stanovi) i ispred kutija (TV, kompjuter, mobilni), gde su ljudi upućeni na predmete u neposrednoj blizini.

– Boravak na otvorenom je važan zbog opšteg zdravlja, a oku posebno prija da se opušta gledanjem u daljinu, jer se stalnim gledanjem u bliske predmete miopije češće javljaju i brže napreduju – napominje dr Šoškić.

Novija istraživanja ukazuju da je, osim gledanja u daljinu, kod boravka na otvorenom i svetlost važan faktor.

Ustanovljene su velike razlike u procentu kratkovidih učenika između visokourbanizovanih zemalja, koje stavljaju akcenat na klasično obrazovanje u najranijem uzrastu u odnosu na zemlje koje se zalažu za učenje kroz igru.

Učenici iz zemalja jugoistočne Azije briljiraju na međunarodnim testovima znanja, ali čak 90 odsto njih pati od kratkovidosti. Prosečni đak osnovne škole u Singapuru svakodnevno provodi samo pola sata na dnevnoj svetlosti, a australijska deca po tri sata i među njima je samo 10 odsto kratkovidih. U Britaniji je 30 do 40 odsto kratkovidih školaraca, a u Africi ih praktično nema.

Prema rečima profesora Jana Morgana, koji je predvodio istraživanje na Australijskom nacionalnom univerzitetu, ne može da se govori o genetskom faktoru, jer se genski pul ne menja u dve generacije, a stopa obolevanja se u jugoistočnoj Aziji za nekoliko decenija povećala sa 20 na 80–90 odsto. Takođe, istraživanje je pokazalo da je stopa kratkovidih među kineskom decom koja su emigrirala u Australiju niža nego kod onih koji žive u jugoistočnoj Aziji. Niža je i među decom u Sidneju nego među onom u Britaniji, što opet ukazuje na „faktor svetlosti”.

Prošle godine su istraživači na Kembridžu ustanovili da svaki dodatni sat nedeljno proveden napolju smanjuje rizik od miopije za dva procenta. U sličnoj američkoj studiji se došlo do zaključka da se preventivni efekat postiže sa 10–14 sati nedeljno napolju.

----------------------------------------------

Računar na ograničeno vreme

Deca neće „pokvariti” oči čitanjem, ali bi im trebalo ograničiti vreme pred kompjuterom, jer on dokazano izaziva sindrom suvog oka, upozorava dr Slađana Šoškić.

Kad je reč o kratkovidosti, preporuka roditeljima je da obrate pažnju na sumnjive znake kod mališana, kao što su približavanje TV ekranu, laptopu ili monitoru računara, ili primicanje slikovnice.