Kruna vratila ugled među Britancima

Specijalno za „Politiku”

London – Kada je britanski kralj Edvard Osmi odlučio da abdicira 1936. godine ne bi li oženio razvedenu Amerikanku Volis Simpson, postalo je jasno da će jednog dana mala Beti, ćerka novog kralja Džordža Šestog, postati kraljica Velike Britanije i Komonvelta. Kao budući vladar, mlada Elizabeta preuzela je mnoge kraljevske dužnosti, uključujući putovanja po svetu, kao izaslanik svog oca. Tokom njene posete Keniji stigla je vest da je Kralj Džordž Šesti preminuo u snu i da je dvadesetpetogodišnja princeza – nova kraljica. Od te 1952. pa do danas, ona je svedok društvenih i političkih promena kako u svetu, tako i u sopstvenom „dvorištu”.

Tokom 60 godina vladavine, Elizabeta Druga je bila šef države u ukupno 32 članice Komonvelta, koje su u promenjivim vremenima prisvajale i napuštale monarhiju, do današnjih 16 država čiji premijeri raportiraju kraljici. Poštujući volju naroda, odnosno parlamenta i vlade, kraljica je savetovala 12 britanskih premijera (od kojih je prvi bio Vinston Čerčil), 14 novozelandskih, 12 australijskih i 11 kanadskih. Premijer Britanije tokom sedamdesetih, Harold Vilson, često je govorio da je nedeljni sastanak sa kraljicom jedini za koji može biti siguran da neće „procureti”, jer je ona „jedina osoba koja ne pretenduje na njegovo radno mesto”.

Na često postavljano pitanje „šta će Britancima monarhija”, premijer Dejvid Kameron kaže da ključ leži u političkoj stabilnosti i kontinuitetu. On smatra da niko ne bi imao moć da ujedini društvo oko najvažnijih državnih pitanja, kao što to čini kraljica.

„Kada razgovaram sa njom, najčešće iznesem nekoliko glavnih spoljnopolitičkih i bezbednosnih pitanja, kao i neke unutrašnje stvari. Njeno iskustvo u međunarodnim odnosima je neprocenjivo. Ona je gledala krize i teškoće kako dolaze i odlaze, vlade kako dolaze i odlaze”, rekao je Kameron za Bi-Bi-Si.

U susret ovogodišnjem dijamantskom jubileju vladavine Elizabete Druge, čija se centralna proslava odvijala ovih dana u Londonu, britanska monarhija je načinila nekoliko važnih koraka ka sopstvenoj modernizaciji.

Podrška kraljevskoj porodici je u proteklih nekoliko godina znatno porasla. Od katastrofalnog pada popularnosti monarhije 1997. godine, nakon pogibije princeze Dajane, kada je podrška kraljici pala na ispod 25 odsto, poverenje je vraćeno na rekordnih 80 odsto, po najnovijim istraživanjima.

Na prošlogodišnjem samitu Komonvelta u Pertu, u Australiji, odbačen je 300 godina star zakon po kojem mlađe muško dete monarha ima prednost nad starijim ženskim detetom pri nasleđivanju trona (kraljica Elizabeta nije imala braće, pa je zbog toga nasledila oca). Lideri Komonvelta usaglasili su se i da britanski monarh može biti venčan osobom rimokatoličke veroispovesti, što je do tada bilo striktno zabranjeno. Kraljica je, kao lider Komonvelta, na samitu poručila da „žene imaju moć da promene svet”, dok se „modernizacija monarhije” videla i na venčanju princa Vilijama devojkom iz naroda, Kejt Midlton.

Elizabeta Druga načinila je i dva istorijska državnička koraka – prvi ka Vatikanu, a drugi korak ka Republici Irskoj.

U septembru 2010, papa Benedikt Šesnaesti bio je prvi poglavar Rimokatoličke crkve koji je posetio Ujedinjeno Kraljevstvo. Tada se prvi put ukazala i „ruka prijateljstva”, nakon skoro pet vekova od kada se kralj Henri Osmi odrekao katoličanstva i proglasio sopstvenu crkvu.

U maju 2011, kraljica Elizabeta Druga bila je prvi britanski monarh od 1911. koji je kročio na teritoriju Republike Irske. Politički i oružani sukobi zbog teritorije, između irskih republikanaca i Velike Britanije, trajali su od kasnih šezdesetih do kasnih devedesetih. Kraljica je u poseti Dablinu, zakopala ratne sekire pojavivši se u smaragdno zelenom kompletu i obrativši se na irskom jeziku tokom svečane večere u njenu čast.

Ostrvski analitičari predviđaju dug život monarhiji u Velikoj Britaniji, a oni koji poznaju kraljicu kažu da se i ona dobro drži i da je odličnog zdravlja. Princ Čarls, ostaje prestolonaslednik koji je najduže čekao da postane kralj u istoriji Britanije, a pitanje njegove abdikacije u korist sina Vilijama koji je popularniji među Britancima još nije na dnevnom redu.