Nije dobro povećavati poreze

U času kada Fiskalni savet novoj vladi predlaže restriktivne mere za smanjenje prekomerne javne potrošnje, pa se kao jedna od mera navodi i povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), Vladimir Ilić, bivši direktor Poreske uprave Srbije poručuje „da je najlakše povećati poreze, ali da to nije dobro, jer bi efekti toga bili kratkotrajni”. Povećanje poreza treba da bude krajnja, a ne prva mera nove vlade, objašnjava on za „Politiku” i dodaje da je siva ekonomija rezervoar prihoda.

Šta je prvi zadatak nove vlade povodom pitanja poreske reforme? Kakonapuniti budžet za iznos utajenog poreza od oko 12 milijardi dinara koliko je, kako se procenjuje, bio lane?

Naš poreski sistem je nereformisan i njegova ključna slabost je struktura poreskih prihoda. Kod nas je dominantan indirektni porez poput PDV-a, akciza, carina, dakle, ono što se plaća posredno, dok direktni porezi – porez na dohodak građana, imovinu, daleko manje pune budžet.

Na Zapadu su u strukturi prihoda dominantni porezi koji direktno oporezuju imovinu ili bogatstvo pojedinaca i kompanija i njihovo učešće u punjenju budžeta je veće od 50 odsto. U Srbiji oni ne učestvuju ni sa 30 odsto u punjenju državne kase. Enormno velika siva ekonomija je najveći rezervoar potencijalnih prihoda.

Šta u takvim okolnostima uraditi?

Najpre treba uraditi ono što neće koštati ni građane, ni državu, a ni administraciju, niti će se odraziti na rast inflacije, a to je pojednostavljenje birokratskih procedura, ukidanje čitavog niza nepotrebnih poreza, a ima ih na stotine – ukidanje prakse da se različite novoformirane i postojeće agencije obezbeđuju prihodima samostalno naplaćujući takse, razne saglasnosti i dozvole kako bi uvećali sopstvene prihode. S tim država mora da se obračuna i napravi popis svih prihoda koji ubiraju takve agencije i ukine ih. 

Umesto toga predlaže se povećanje PDV-a. Je li to najlakše?

Jeste. Najlakše je povećati poreze. Mislim, međutim, da to nije dobro. Pogotovo ne s ovolikom sivom ekonomijom i haosom u naplati poreza. Efekti bi bili kratkotrajni. Povećanje stope PDV-a trenutno bi uvećalo prihode, ali bi oni posle toga opadali ukoliko se ne bi obezbedila naplata u crnoj ili sivoj zoni ekonomije koja čini skoro 40 odsto BDP-a. Zato takva mera ne može da da efekat i to je poslednje što treba uraditi.

Zašto država uporno beži od ozbiljnih rezova?

Nema dovoljno političke volje, ni institucionalnog kapaciteta. Kao neko ko je vodio Poresku upravu, moram da kažem, da je ona sposobna, ali je između čekića i nakovnja. S jedne strane ima pritisak vlade, odnosno jednog broja bivših velikih kompanija koje su u procesu restrukturiranja, a kojima zakon omogućava da ne plate porez. Na drugoj strani je problem neefikasnog sudstva. Pitanje naplate poreza, osporavanja poreskih rešenja se razvlači godinama i gubi svaki smisao, a država tako demonstrira svoju nemoć.

Šta treba uraditi paralelno s jačanjem poreske discipline?

Paralelno s tim treba jačati pravosuđe, privredne sudove gde prinudna naplata mora da bude efikasna. Kod nas je poverilac uvek nezaštićen, a dužnik zaštićen. I sve se prašta. Poslednju deceniju smo imali one koji neredovno plaćaju struju, a onda im država, ili oprosti ili otpiše kamatu, daje da plate na rate, nude im razne pogodnosti, a oni koji redovno plaćaju se pitaju ko je tu lud. Tako je i s porezima.

Postojanje sive ekonomije nije samo šteta zbog manjeg prihoda u budžetu, već se na taj način stvara nekonkurentnost na tržištu. Onaj ko se trudi da posluje po zakonu i da radi legalno, ko na vreme plaća porez biva nekonkurentan u odnosu na onog ko to sve ne plaća. Dakle, pravi se dvostruka šteta.

Šta sve to govori?

Govori da su sve to razlozi zbog kojih ne treba povećavati poresku stopu. Naprotiv. Postoji zlatno pravilo u oporezivanju – niža stopa, veći prihod. Kada se smanji carinska stopa stimuliše se uvoz i povećavaju se prihodi. Taj mehanizam može da važi kod nekih poreza. Ako se smanji opterećenje na zarade, deo poslodavaca koji drže radnike na crno uvešće ih u legalne tokove i očuvaće se prihodi. Samo je pitanje prave mere, smanjenja i mehanizama kojima se obezbeđuje naplata od svih.

Da li su naši porezi veliki?

Smatram da su poreske stope relativno konkurentne i da nemamo visoke stope. I PDV je jedan od najnižih u Evropi. Ono što boli investitore i domaću privredu jesu velika birokratija i korupcija, neravnopravan status i nejednak tretman države prema različitim igračima. I to je praksa iz devedesetih. Sve bivše velike kompanije bile su abolirane plaćanja poreza i to je postalo masovna pojava. I onaj ko je plaćao, prestao je, jer je video da može.

Koje su mere nužne?

Pojednostavljenje poreskog sistema, smanjenje svih izmišljenih i parafiskalnih nameta različitih taksa, dozvola, saglasnosti... Primer je 2004. i 2005. godina kada su uvedene fiskalne kase i prihodi od PDV-a u odnosu na prihode od poreza na promet, što je ista vrsta poreza, udvostručeni su samo u jednoj godini. I zahvaljujući fiskalnim kasama bio je suficit u budžetu, prvi put u istoriji. Dakle, bez ozbiljne discipline i jednakog tretmana svih koji su na tržištu nema ni ozbiljne poreske reforme.

Šta kažete za sintetički porez kao jednu od mogućih mera?

Može da se postavi i pitanje sintetičkog poreza koji bi, smatram, Srbija trebalo da uvede. To znači da se kod pojedinca svi prihodi koje ostvari u toku godine oporezuju na jedinstven način. Sada su stope različite. Problem je i što je država svojim zakonima omogućila izbegavanje plaćanja poreza, pa su firme u restrukturiranju ili pred privatizacijom oslobođene plaćanja poreza. Kada god imate pokušaj države da se umeša u poslovnu politiku preduzeća pozivajući se na socijalu, krije se javašluk. Čim nekog tako štitite dajete mu prostor da ne ispunjava obaveze prema državi.

Zbog čega Poreska uprava nije mogla da kontroliše naplatu doprinosa za PIO nego se penzije dotiraju s 50 odsto iz budžeta?

Ako neko isplati plate, a pri tom ne plati doprinose, poreznici šalju opomenu, potom kontrolu, onda se utvrđuje visina neplaćenog poreza, pa sledi blokada računa na kom nema para... U takvoj situaciji mora da se nađe mehanizam koji će efikasnije obezbediti naplatu doprinosa. Poslovne banke to ne treba da rade, već država treba da nađe način da isplata zarada ne sme da se realizuje a da pre toga nisu plaćeni porezi i doprinosi.

Ima tu i drugih rešenja, da se pređe na isplatu bruto zarada pa da se iz nje automatski naplate porezi i doprinosi. To je pitanje tehnike, ali neko mora pre isplate da izvrši kontrolu. Nakon te transakcije teško je naplatiti prihode budžeta.

Zašto je zaustavljena unakrsna procena imovine i prihoda kad bi to bio dodatni priliv para u budžet?

Započeto je 2006. godine i ubrzo napušteno. To je bila poreska tehnika koja je na najefikasniji način kroz ukrštanje prihoda i imovine pokazivala da li je neko do bogatstva došao legalno ili ne. Ako imate na jednoj strani nečiju imovinu od pet miliona evra, a taj neko je za sve vreme života platio 100.000 evra poreza on državi duguje još 900.000 evra poreza.

Jasna Petrović