U čast paprike i zdravog razuma

Kneževi, kraljevi i predsednici odavno su dobili spomenike u Beogradu, ali na takav dar prestonici odlučio se i Svetski Kilo Car, poznat i pod imenom Rambo Amadeus. Ako bude po onoj da se carska ne poriče, ovaj grad bi mogao da dobije prvi svetski spomenik ljudskoj gluposti. Ali, ni obični građani ne moraju da zavide njegovom veličanstvu jer propisi nikome ne zabranjuju da, doduše isključivo na sopstvenom posedu, dižu znamenje kakvopožele.

Jedno takvo je i spomenik papricipodnoAvale. Podigao ga jeJovicaPavlović, rođeniLeskovčanin, ispred restorana „Kumbara”. Bronzanabista je radvajaraMilenkaMandića, kojijesvojtalenatovekovečioipravljenjemstatuenobelovcuIviAndrićunaAndrićevomvencu. Visokajevišeodmetariimasvaspomeničkaobeležja. Napostoljupiše: „UBeogradkouLeskovac”, čistodagostepodsetinakrajkojipaprikadecenijamaproslavlja – Leskovac.

– Papriku smo pre nekoliko dana prefarbali u crveno jer je delovala istrošeno. Do pre godinu dana krasila je prostor ispred kafane, ali pošto nije bila dovoljno uočljiva, odlučili smo da je premestimo u dvorište. Zapodizanjespomenika još pre desetak godina ideju nam je dao novinarZvonimir Šimunec, prijatelj mog oca – kaže Nikola Pavlović, menadžer restorana „Kumbara”.

Neobične ideje za spomenike, poput one u čast polomljenoj banderi, ili znamenja u obliku stuba, visine 700 metara, ne slivaju se na adresu Komisije za imenovanje ulica, spomenika i trgova. A upravo ta instanca odlučuje da li će obeležje, nakon što prođe strogu proceduru, osvanuti u nekom parku ili na trgu.

Petar Đorđević,prethodni predsednik komisije, ne seća se da su građani, iako na to imaju pravo, predlagali podizanje nesvakidašnjih spomenika koje bi voleli da im budu u komšiluku.

– Da bi se neka ideja našla na stolu komisije, važno je da predlagač dostavi nacrt projekta ili eventualno njegovu maketu. Beograđanin je pre četiri godine za „Dva ždrala” na Savskom keju doneo samo kroki skicu i tražio da podizanje spomenika finansira Skupština grada. Njegov predlog je odbijen. Bez obzira na to ko je predlagač, on ne može tek tako da bira lokaciju na kojoj bi spomenik mogao da bude postavljen. O tome odlučuje stručna komisija, jer je svako javno zemljište u gradu predviđeno za neki sadržaj – ističe Đorđević.

Vajar Bane Savić kaže da nema ništa protiv duhovitih skulptura u javnom prostoru. Takav je, primera radi, bio Spomenik smešnom hodu, izložen u okviru „Miksera”.

– Podržavam interesantne i neobične ideje i one ne bi trebalo da se guše zato što su odraz umetničke slobode. To ne znači da spomenici treba da vređaju javni moral – smatra Savić.

-----------------------------------------------

Rambov spomenik zdravom razumu

Rambo Amadeus već godinama ima nekoliko neostvarenih ideja za skulpture u slobodnom prostoru. Jedna od njih je spomenik ljudskoj gluposti, koji je kaže svojevremeno prekrstio u spomenik zdravom razumu jer mu je toprecizniji naziv.

–Pre desetak godina sekretar za kulturu grada Beograda rekao mi je da je oduševljen ovom idejom i da je ostavljeno komisiji da odobri mesto za spomenik. Voleo bih da neki gradodluči da postave ovaj spomenik jer će on godinama inspirisati generacije i opominjati ih da je zdrav razum samo onaj razum koji je aktivan, odlučan na delanje – kaže Rambo Amadeus.

Crtež je na osnovu njegove ideje napravio Darko Vlaović, umetnik iz Herceg Novog i Rambov dugogodišnji prijatelj. 

---------------------------------------------

2005. U Mostaru je otkrivena bista Brusa Lija. Bronzano zdanje u prirodnoj veličini, kako su obrazložili njegovi inicijatori, spomenik je univerzalnoj pravdi za koju se borio ovaj glumac i majstor borilačkih veština, i na filmu i u stvarnom životu.

2007. U centru Žitišta podignuta je bista visoka tri metra u čast Rokiju Balboi, imaginarnom bokseru kojeg je u serijalu filmova igrao Silvester Stalone. Spomenik su postavili kako bi skrenuli pažnju na ovo malo banatsko mesto od 3.000 žitelja.

2008. Spomenik u Banatskom Sokolcu dobio je Bob Marli, legenda rege muzike. Skulptura je izraz divljenja za delo koje je Marli ostavio iza sebe i uspeo da promoviše nenasilnu –muzičku borbu za prava i jednakost među ljudima. Jednom rečju – „Borac za mir sa gitarom u ruci” objasnili su tvorci te ideje.