Obama gubi zbog EU

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Umesto na Floridi i Ohaju, ishod američkih predsedničkih izbora mogao bi da bude odlučen u Grčkoj i Španiji. Ma kako neobično zvučalo, ovakav scenario se sve češće pominje u ovdašnjim političkim analizama.

Dok se doskorašnja prednost aktuelnog predsednika u odnosu na njegovog republikanskog izazivača Mita Romnija veoma brzo topi, a prognoze o pobedniku novembarskih izbora postaju sve neizvesnije, učestale su dijagnoze koje pokazuju da će, po principu spojenih sudova, evropska kriza zapadnu obalu Atlantika zapljusnuti baš uoči novembra, stavivši Baraka Obamu u situaciju da plati politički račun za novi krug recesije za koju njegova vlada neće biti zaslužna.

Prema zaključku „Volstrit džornala”, za Obamu u stvari nema dobrog scenarija. Još oštrija kriza u EU gurnuće i američku ekonomiju nazad u recesiju, a čak ako se u Evropi stvari bitno ne pogoršaju, tamošnje prilike će dovoljno uticati na ovdašnje prilike da nivo nezaposlenosti ostane na za Obamu politički neprihvatljivom nivou.

Američki predsednik je pri tom bespomoćan, uprkos njegovim učestalim telefonskim razgovorima (poslednji je vodio u petak) i video konferencijama sa evropskim liderima. Sve se naime završava samo na razgovorima – i to je njegov glavni problem.

Ovdašnje viđenje je da je veliki deo EU već u recesiji, sa velikim izgledima da Grci u nedelju izaberu vladu koja će odbaciti evro, odnosno uslove pomoći za opstanak u monetarnoj uniji. Španija je već u krizi, što je potvrdio preko vikenda dobačen EU pojas za spasavanje njenog bankarskog sistema. Britanske banke dotle, kako navodi „Džornal”, imaju oko 50 milijardi evra nedeklarisanih gubitaka.

Osnova za pesimizam je što se ne vidi da unutar EU može da postigne konsenzus kako da se iz krize izađe. Nemačka, koja ima najviše resursa, poziva na još veću fiskalnu strogost i stezanje kaiša, dok Francuska, posle promene predsednika, zagovara kurs veće državne potrošnje.

U takvim okolnostima opada potražnja za američkom robom i servisima, što je već pokazao prilično razočaravajući izveštaj Departmenta rada za maj – da je stvoreno samo 69.000 novih radnih mesta, zbog čega je stopa nezaposlenosti koja se bila spustila na osam odsto, ponovo skočila na 8,2.

„Kriza u Evropi je pogodila američku ekonomiju usporavajući naš izvoz, pogađajući samopouzdanje biznisa i potrošača i vršeći pritisak na američka finansijska tržišta i institucije”, opisao je ovu situaciju prošle nedelje Ben Bernake, predsednik Federalnih rezervi, ovdašnje centralne banke.

Prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda, grčka ekonomija će ove godine biti u minusu za 4,7 odsto, portugalska za 3,3, italijanska za 1,9 i španska za 1,8. Stopa nezaposlenosti u Španiji je 24 odsto, u Grčkoj 22, a u Portugaliji 14. Javni dug je veći od 100 odsto BNP-a u Grčkoj, Irskoj, Italiji i Portugaliji.

Na drugoj strani, na severu EU, u „jezgru” evrozone, stvari stoje sasvim drugačije: nezaposlenost u Nemačkoj je 5,4 odsto, a u Austriji i Holandiji još niža, dok su stope rasta u plusu, iz čega se izvlači zaključak da su „dve Evrope” danas stvarnost.

Zanimljivo je kako krizu u Evropi Amerikancima objašnjava „Njusvik”. „Zamislite da SAD nikad nisu ratifikovale svoj Ustav i da se još pregovara o ustrojstvu Konfederacije, dokumentu iz 1781. Zamisliti malu federalnu vladu gotovo bez prihoda. Samo savezne države imaju pravo da oporezuju i pozajmljuju…”

„Sada zamislite da Nevada ima dug koji prelazi 150 odsto njene ukupne ekonomije. Zamislite i početak juriša na banke u Kaliforniji i da je nezaposlenost u tim državama iznad 20 odsto. Onda stvorite sliku uličnih nereda u Las Vegasu i generalni štrajk u Los Anđelesu”, dodaje „Njusvik”. „Onda zamislite pregovore između guvernera 50 saveznih država o uslovima za spasavanje Nevade i Kalifornije i dolazak MMF-a u Sakramento (glavni grad Kalifornije) da pregovara o merama stezanja kaiša…”

Zaključak koji „Njusvik” iz ovoga izvodi, jeste da se postojanje monetarne unije bez drugih institucija federalne države pokazalo kao „katastrofalno nestabilna kombinacija”.

„Paradoks je da Evropu ka dezintegraciji gura monetarna unija, što je nešto sasvim suprotnom onome zbog čega je osnovana”, konstatuje „Njusvik”.