Balkanske veze "ruske Amerike"

Džudit Ferguson je jedna od najtraženijih osoba u Beogradu. Dok američka novinarka u iznajmljenoj kući, na Topčiderskom brdu, čeka da se odštampaju njene dečje putopisne knjige, mnogobrojni potomci slavnih porodica Stijepović, Hajduković i Dapčević, pionira Aljaske o kojima je pisala Džudit, pokušavaju da stignu do nje.

Bliski i daleki rođaci kopača zlata i avanturista, posle prošlonedeljnog teksta u "Politici" o jugoslovenskim kaubojima, vladarima Aljaske, javljaju se tražeći kontakt sa šarmantnom, Amerikankom koja je otkrila balkanske veze "ruske Amerike". Džudit se suočava sa neočekivanom popularnošću.

Bivši moreplovac na prekookeanskim brodovima, vlasnik radionice za popravku čamaca u Beogradu, Jovo Dapčević nada se da će se Džudit pojaviti na porodičnom žuru slavne porodice Dapčević. Početkom 20. veka, Savo Dapčević, brat od strica oca Titovog generala Peka, otišao je na Aljasku, u potrazi za zlatom. Kopao je po rudnicima, kupio hotelčić i postao Amerikanac koji nikada nije zaboravio odakle je došao. Njegov sin Jovan (Džon) u tri mandata je bio gradonačelnik lučkog grada Sipska.

U poznim godinama, gradonačelnik Džon čuva srpsko groblje i seća se kako su njegovi preci, u čamcu na vesla, duž reke Tanana, tragali za ćupom zlata.

Dok su Dapčevići u Crnoj Gori i Srbiji poklonili svoja srca crvenoj revoluciji, njihova braća po oružju na Aljasci ratovala su pod zastavom imperijalizma.

– Moj sin je iz Beograda, četujući, naleteo na svog brata, Džonovog unuka. Mislim da je došlo vreme da se Dapčevići konačno spoje. Zato pozivamo Džudit na naš porodični žur. Neka ona bude most za povezivanje sa našim bliskim rođacima. Okupiće se više od 30 Dapčevića, među kojima će biti i deca Peka Dapčevića, kao i gospođa Mišlin, supruga čuvenog ibeovca Vlade Dapčevića, koja stiže iz Belgije.

Američku novinarku iščekuju i rođaci guvernera Majka Stijepovića, raštrkani po Srbiji i Crnoj Gori. Majk Junior, sin Pametnog Majka, diplomate, revolveraša i zemljoposednika, jedan je od najznačajnijih utemeljivača moderne Aljaske, koji je ledenu pustinju uveo u red američkih država krajem pedesetih godina prošlog veka. Stari guverner je još uticajan na krajnjem severu Amerike.

Radmila Radović, nekada prevodilac u Saveznom izvršnom veću, sada u penziji, prelistavajući porodična pisma, u svom stanu u Novom Beogradu, pamti priče o svojoj tetki, Vuki Radović, koja je u Risnu čitala tužna pisma koja je Pametni Majk pisao svojoj majci. Mlada lepotica Vuka zaljubila se u avanturistu koji je tragom zlatne groznice zaglavio u zemlji lososa i glečera.

– Pametni Majk došao je samo jednom u Risan da bi odveo moju tetku. Iz detinjstva pamtim legende o Aljasci. Tetka Vuka nam je od 1945. godine jednom mesečno slala pakete kako bi lakše preživelo poratne godine. Mi smo živeli u Paraćinu, potom u Skoplju i Beogradu. Tetka Vuka se nikada više nije vratila. U jednom pismu je navela: "Mogla bih da obiđem ceo svet, ali kada bih videla još jednom Risan, umrla bih istog časa". Pamtim i naslove u američkim novinama: "Ajk i Majk", koji su aludirali na prijateljstvo predsednika Ajzenhauera i moga teče Majka Stijepovića.

Jedna od sestara Radović iz Beograda otputovala je sredinom sedamdesetih godina kod svoje tetke, majke čuvenog guvernera.

– Tetka Vuka je lično čekala moju sestru na aerodromu. Provele su zajedno šest nezaboravnih meseci. Kćerke jedne od naših sestara žive u Kanadi. Pitam se hoće li ikada otići do Aljaske.

Neki od Stijepovića, umesto na Aljasci, obreli su se u Vojvodini.

Miloš Stijepović, pedesetogodišnji preduzetnik iz sela Sivac, između Kule i Sombora, javio se i traži vezu sa Džudit kako bi saznao istinu o tajanstvenom putešestviju njegovog dede, koji se 1907. godine zaputio u Montanu.

– Nosim ime po dedi Milošu Stijepoviću. Interesantno je da niko živi ne zna šta je radio u Americi punih 18 godina. Siguran sam da stari Stijepović sa Aljaske to zna.

U Beogradu žive potomci avanturista koji su krajem 19. i početkom 20. veka stvarali istoriju mistične severne Amerike, a među njima je bez premca Jovo Džon Hajduković, lovac, šerif, borac za indijanska ljudska prava, izaslanik Vašingtona u pregovorima s divljim plemenima na severu i, konačno, loš biznismen koji je spiskao svu imovinu u svojoj legendarnoj krčmi  "Kuća na putu", koja je sada nacionalni muzej. 

Vesna Hajduković, diplomirani pravnik, iz opštine Stari grad, kaže da je njen pradeda Joko (Stefan) Hajduković bio bliski rođak Džona i Mila Hajdukovića, koji je prema tvrdnji američke novinarke, važio za najbogatijeg čoveka Aljaske pedesetih godina prošlog veka. Joko je bio poznati trgovac, krstario je Evropom, oženio se Bugarkom iz poznate porodice Todorov – Milkom iz Trnova.

– Moj predak Risto Hajduković školovao se u Carigradu, a u Crnu Goru je došao u vreme Balkanskih ratova 1912/13. godine u kojima je učestvovao. Baba Milica je, takođe, rodom iz sela Podgor, kao i Jovo Džon Hajduković. Iz poznate je porodice Vukmanović. Imali su šestoro dece, od kojih je dvoje živo: moj otac Jevrem Hajduković je u Ulcinju, dok njegova sestra Zora živi u Podgorici. U Ulcinju živi i moj brat Rajko Hajduković s porodicom. Ponosna sam na svoj rod, jer za Hajdukoviće ne postoje granice – kaže Vesna.