Fabrika radi, a imovina se rasprodaje

Zrenjanin – Industrija prerađevina od kukuruza – IPOK biće krajem juna ponuđena na prodaju. Poverioci ovog nekad čuvenog preduzeća opredelili su se da se stečaj, umesto reorganizacijom, okonča rasprodajom imovine. Početna cena Skrobare iznosiće 550 miliona dinara, a, nezvanično, za kupovinu su zainteresovani novosadski MK Komerc i beogradski „Kartonval”, sadašnji zakupac pogona ove firme.

IPOK već četiri decenije slovi kao ovdašnji najperspektivniji proizvođač hrane. U okruženju izobilja sirovina, odnosno prostranih kukuruznih polja, nije planirana samo najveća proizvodnja kukuruznog skroba, nego i paleta od dve stotine drugih artikala. Ovde je još sedamdesetih prošlog veka ušao američki kapital, firma CPC , najveći svetski prerađivač kukuruza. Amerikanci su otišli uoči krize nagoveštene pre dvadeset godina, a IPOK se nije odmakao dalje od „dobre perspektive”.

Nakon višegodišnjeg tranzicionog lutanja i neuspelih privatizacija, Rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu stečajni postupak u IPOK-u otvoren je 14. aprila 2011. i to na predlog Ministarstva finansija, odnosno Poreske uprave Srbije, jer je „ fabrika nesposobna da izmiri sve svoje obaveze”.

Stečaj je usledio pola godine nakon što je IPOK ostao bez direktora Slavoljuba Kneževića i njegovih saradnika Zorana Radulovića i Srđana Blagojevića, jer su bili pritvoreni zbog sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službene isprave u saizvršilaštvu.

Zajedno sa biznismenom Zoranom Ćopićem, koji je slovio za većinskog vlasnika IPOK-a, a koji je zbog sumnje da jeučestvovao u „pranju novca” zarađenog u trgovini drogom, već bio pobegao iz Srbije, Knežević, Radulovići i Blagojević su osumnjičeni da su falsifikovali odluku Skupštine akcionara na osnovu koje se IPOK, zalažući svu svoju imovinu, zadužio kod AIK Banke za483 miliona dinara.

Zanimljivo je da je Knežević došao na čelo IPOK-a u avgustu 2009. godine, nakon što je ova fabrika reorganizacijom izašla iz stečaja otvorenog 2006. godine. U tom postupku, zbog dugova IPOK-a većih od vrednosti njegovog kapitala, mali akcionari ostali su bez akcija, a najveći poverioci, na čelu sa firmama Zorana Ćopića i Podgoričanina Roka Stanaja, postali takozvani udeličari. Među udeličarima IPOK-a bili su i mnogobrojna javna preduzeća i državne institucije i one će, po svemu sudeći, posle bankrota ostati kratkih rukava baš kao i mali akcionari.

Dugovi IPOK-a od 1,3 milijarde dinara, koje je priznao stečajni upravnik i sada su mnogo veći od vrednosti imovine ove fabrike (sredinom prošle godine procenjena na skoro 900 miliona dinara). Na svu pokretnu i nepokretnu imovinu IPOK-a hipoteku ima AIK banka i prilikom prodaje fabrike, u postupku bankrota, kao razlučnom poveriocu prvo će se štititi njen interes.

Skrobaru je, u međuvremenu, u zakup uzela beogradska firma „Kartonval”. Deo otpuštenih radnika vraćen je na posao, a postrojenja su remontovana. Još u samom startu iz „Kartonvala” su poručivali da će ova firma sigurno učestvovati na licitaciji kada IPOK bude prodavan, jer je zainteresovana za poslovanje u Zrenjaninu.

Poslovanje „Kartonvala” naišlo je na velik odjek u Zrenjaninu. Nakon toliko godina radnicima se redovno isplaćuju zarade, poljoprivrednicima isporučeni kukuruz, plaćaju se obaveze prema društvu. Zadovoljni su i u lokalnoj samoupravi. S nestrpljenjem se isčekuje kako će se okončati jedan neobična situacija: s jedne strane fabrika je u bankrotu, a s druge strane zakupac dobro posluje.