Teški malj krize

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Prosečan imetak američkih porodica – vrednost onoga što poseduju: kuća ili stanova, automobila, ušteđevine u bankama ili investicija u akcije – opao je dramatično u prve tri godine krize, koja se u ovdašnjem rečniku već ustalila pod nazivom „Velika recesija”, za razliku od istorijske „Velike depresije” iz tridesetih godina prošlog veka.

Upravo obelodanjeni rezultati istraživanja porodičnih finansija Amerikanaca, koje redovno, u trogodišnjim intervalima, sprovode stručne službe Federalnih rezervi, što je u ovdašnjem sistemu pandan za centralnu banku, pokazali su da je taj pad 38,9 odsto. Snimljen je period u prve tri godine krize, od 2007. do 2010. (s tim što je formalno, Amerika iz recesije izašla u proleće 2009).

Pre krize, prosečan porodični imetak iznosio je 126.400 dolara, da bi 2010. pao na samo 77.300 dolara. To znači da je ovdašnji standard vraćen na nivo iz 1992.

„U periodu od tri godine Amerikanci su doživeli da pred njihovim očima ispari napredak koji je akumuliran tokom jedne cele generacije”, opisuje ove nalaze „Vašington post”.

Kriza je počela pucanjem „mehura” na prenaduvanom tržištu nekretnina, kada su banke, da bi podstakle tražnju, kredite delile šakom i kapom, ne mareći mnogo da li su njihovi novi klijenti kreditno sposobni. Zbog povećane tražnje cene kuća i stanova su uzletele, ali kada su mnogi prestali da otplaćuju zajmove za koje je garancija bila hipoteka na kupljenu nekretninu, tržište je naglo prizemljilo, izazivajući lančanu reakciju u finansijskom sektoru ne samo Amerike nego i celog sveta.

Iz toga se još ni ovde nije izašlo. Ekonomski pokazatelji SAD su bolji nego evropski, ali to je mala uteha kada je sve izvesnije da se stvari još dugo neće vratiti na predkrizni nivo.

Kuće ili stanovi su najveći deo imovine Amerikanaca, odnosno pripadnika srednje klase, u koju se ovde svrstavaju svi koji žive od svog rada (za razliku od „rentijerske klase”, koja prihode stiče od svoje imovine).

Urušavanje i anemičan poslekrizni oporavak ovog sektora, koji je svugde „lokomotiva” koja vuče celu nacionalnu privredu, bio je veliki udar na ekonomsku sigurnost Amerikanaca, jer su nekretnine sve do krize bile glavni i siguran čuvar imetka i garancija standarda, da bi se u poslednjih pet godina to pretvorilo u fatamorganu.

Druge brojke iz ovog istraživanja dodatno ilustruju koliko je bio težak malj krize i pokazuju nazadovanje u praktično svim kategorijama. Prosečan porodični prihod u analiziranom periodu opao je sa 49.600 dolara na 45.800. Svaki deveti Amerikanac je najmanje 60 dana u zaostatku sa plaćanjem računa: njih 11 odsto prema sedam odsto koliko ih je ovu vrstu problema imalo pre 2007.

Politički, prema oceni portala „Meklači”, nalazi ovog istraživanja daju argumente predizbornim kampanjama oba predsednička kandidata. Barak Obama ovo može da koristi da bi još jednom ukazao kakvo je stanje nasledio od republikanskog prethodnika, dok njihova nada Mit Romni može da tvrdi kako Obama ništa u tom pogledu nije uspeo da promeni.

M. Mišić