Kako bi Grčka zamenila novac

London – Politička promena za nekoliko dana mogla bi da znači da Grčka mora da napusti zonu evra. Ukoliko se to dogodi, kako bi izgledalo uvođenje novog novca, pita Bi-Bi-Si?

Grci na izborima u nedelju mogu da predaju vlast strankama koje su protiv oštrih mera štednje, sporazuma koji Grčkoj obezbeđuje pristup vitalnim fondovima evrozone. To bi zemlju za korak približilo mogućem izlasku iz zone evra.

Dakle, kako bi bila predstavljena nova moneta poput drahme?

Nova vlada morala bi da štampa dovoljno novih novčanica da zameni one koje su danas u opticaju, ali i da istovremeno spreči masovno povlačenje novca iz banaka.

Zamena bi morala da bude obavljena tokom nekog praznika i morala bi da postoji prelazna faza između dva novca.

To je nepoznata teritorija, ali scenariji bi mogli da uključe:

* Štampanje novog novca i snabdevanje bankomata novim novčanicama.

* Objavljivanje zamene tokom neradnih dana kada su tržišta i banke zatvorene.

* Zavođenje unutrašnje kontrole.

Idealno bi bilo da se pripreme obave u tajnosti, kaže Džonatan Lajons, glavni evropski ekonomista Kapital ekonomiksa.

„Ukoliko Grčka treba da uvede nov novac, morala bi, kada promena bude najavljena, da nametne neku vrstu kontrole. To bi značilo da ljudi sa računa mogu da povuku određenu sumu novca, što je neophodno da se očuva red i izbegne juriš na banke.”

U prelaznom periodu, pre uvođenja novog novca, ljudi bi mogli da plaćaju elektronskim putem ili evrima u malim denominacijama.

Slična stvar dogodila se u Argentini tokom ekonomske krize krajem devedesetih. Kada se bankarski sistem približio kolapsu, povlačenje novca bilo je zabranjeno. Peso je izgubio na vrednosti, što je bio uvod u visoku inflaciju.

Neki nedavni izveštaji ukazuju da bi engleska štamparija novca „De la ru” mogla da štampa nove drahme. Direktor marketinga ove firme ne želi da komentariše ove spekulacije, već samo objašnjava da proces štampanja novca može da traje mesecima.

„Morate da imate u vidu pripreme posebnog papira za novčanice i sve mere zaštite, njihov dizajn, proces objedinjavanja svih tih faktora i tek tada štampu. To jednostavno ne ide preko noći.”

Ekonomista i autor knjige „Odvratni grčki dug” Jason Manolopulos je saglasan: „Čuo sam da taj proces može da traje između tri i šest meseci.”

Šta je sve uključeno u proces promene banknota?

Mnogo toga treba uraditi, kaže Džuli Džerard, predstavnica za štampu Banke Kanade, koja je nedavno, posle dve godine priprema, izvršila zamenu papirnatih novčanica onima od polimera.

„Imali smo tim hemičara, fizičara i inženjera čiji je posao bio da na tržištu utvrde koje su mere zaštite dostupne, kako kod drugih moneta tako i kod kompanija koje se bave bezbednosnom tehnologijom.”

Grčka ne bi imala to vreme koje je imala Kanada, mada je moguće da tajne pripreme traju već mesecima.

Izveštava se da Grci u međuvremenu sklanjaju evre u bankarske sefove ili ih čuvaju po slamaricama. Taj novac mogao bi da bude upotrebljen za finansiranje raznih transakcija čak i ako se uvede nova moneta, kaže Mihael Masurakis, direktor istraživanja grčke Alfa banke.

„Ne možete da sprečite ljude da koriste taj novac za kupovinu, čak i ukoliko propišete da je ilegalno upotrebljavati strani novac u transakcijama. Evro bi i dalje mogao da bude korišćen na crnim tržištima, na primer.”

Ali, koliko bi zaista nov grčki novac bio „nov”? Analize o finansijskoj budućnosti Grčke koncentrišu se na ideju drahme – novca koji je bio zamenjen za evro 2001. Da li bi stare novčanice mogle ponovo da se koriste?

Iako je grčka Nacionalna banka staru drahmu menjala za evro u februaru 2012, većina starih novčanica je uništena i spaljena, kaže Tomas Hokenhal iz Britanskog muzeja.

„Ukoliko originalne ploče za štampanje drahme još postoje, bio bi veoma složen proces menjati datume i koristiti postojeću mašineriju.

Kovani novac mogao bi da bude potpuno izbačen. „Mogli bi da imaju samo novčanice”, kaže Hokenhal. „Troškovi kovanja novca, zbog metala, mogu da budu viši od štampanja.”

----------------------------------------------------------

Grčkoj ponestaje novca za plate i penzije

Atina –  Grčka bi trebalo da ima dovoljno novca da isplati barem julske penzije, izjavio je juče ministar rada i socijalnih poslova Antonis Rupakiotis, nakon izveštaja medija da Atina ima dovoljno novca za plate i penzije samo do 20. jula.„Isplata penzija za jul ne bi trebalo da bude problem”, rekao je ministar Rupakiotis na konferenciji za štampu uoči ključnih izbora u nedelju, 17. juna.

Rupakiotis je dodao da ne može da komenatariše isplate nakon tog perioda, budući da to ne spada u mandat njegove vlade, prenela je francuska novinska agencija AFP.