Princeza u zlatnom kavezu

Japan je zvanično, diplomatskom notom koju je potpisao ambasador u Kanberi, zahtevao izvinjenje od Australije i autora knjige "Princeza Masako: zatvorenik Trona hrizanteme" – zbog uvrede carske porodice. Knjiga, kako je predočeno u protestu, sadrži "omalovažavajuće opise i izvrnute činjenice", "neodgovorno citiranje glasila" i "besramne opise".
Autor Ben Hils, novinar, jedno vreme dopisnik iz Tokija, odmah je odbio da se izvini. Reakcija australijske vlade još nije poznata, a ceo slučaj je dobio svetski publicitet i postigao suprotan efekat od onoga koji je na umu imala japanska vlada. Skrenuta je pažnja na činjenicu da je japanska princeza ozbiljno obolela od  teške depresije, a u većini tekstova njen život iza zidina carske palate u Tokiju opisuje se kao neveselo bitisanje u zlatnom kavezu.

Izdavač, Rendom hauz, stao je iza svog autora. Pored Australije, neautorizovana biografija princeze Masako objavljena je u decembru i u Americi, dok je izdanje na japanskom trebalo da se pojavi za nekoliko nedelja. Izdavač je, međutim, u petak saopštio da odustaje, s obrazloženjem da je, zbog odbijanja autora da prizna "činjenične greške", "izgubio poverenje" u njega.  Knjiga je u originalu inače bestseler u japanskoj filijali najveće internet-knjižare – Amazon.

Sudeći po onome što se o njoj piše, ona u suštini ne donosi ništa novo: sve što je dosad objavljeno o japanskoj princezi samo je prikupljeno na jednom mestu. Autor nije imao neposredne kontakte sa bilo kim iz carske palate, ali tvrdi da je razgovarao sa oko šezdesetoro onih koji su upućeni u tamošnja zbivanja, princezinih bivših kolega i prijatelja krunskog princa. Njegovi javni izvori su uglavnom strani: japanska štampa o carskoj porodici piše po pravilima koja podrazumevaju uzdržanost i strahopoštovanje. Reč je, naime, o najstarijoj dinastiji na svetu, za koju se tvrdi da je neprekinuta već 2600 godina. Car je do kraja Drugog svetskog rata imao status božanstva, a u prvoj polovini prošlog veka kritika monarhije bilo je ozbiljno krivično delo.

Priča o princezi Masako počela je kao bajka: prestolonaslednik, princ Naruhito, već zašao u tridesete, zagledao se u zgodnu Masako Ovadu, građanku, ćerku visokog diplomate, lepu i pametnu, sa diplomama Oksforda, Harvarda i rasadnika japanske elite – Tokijskog univerziteta. Gospođica Ovada je tada pred obećavajućom diplomatskom karijerom: govori šest jezika, učestvuje u teškim trgovinskim pregovorima sa Amerikom… U početku odbija udvaranje najčuvenijeg mladoženje nacije, a onda, 1993, iznenadi roditelje i obraduje naciju pristankom da se odrekne diplomatije i svega što podrazumeva profesionalna karijera, zarad života na dvoru.

Odmah je dobila epitete britanske "lejdi Dajane": i ona i princ ne kriju da žele da unesu živost u krutu instituciju monarhije, regulisanu čvrstim pravilima i nadgledanu od Uprave carske porodice, tela od oko hiljadu činovnika koji organizuju sve aspekte svakodnevice ukupno 23 člana carske porodice.

Život nove princeze, ljubimice štampe i nacije, počinje međutim da se komplikuje kad, ni posle nekoliko godina, ne uspeva da obavi glavni zadatak: da rodi prestolonaslednika. Pritisak postaje sve veći, i kad je, 1999, u 37. godini, začela (ispostaviće se kasnije, vanmateričnom oplodnjom), i kad se rodila beba, očekivanja opet nisu ispunjena. Umesto malog princa, na svet je došla mala princeza.

Nacija nije krila svoje razočarenje, birokrate iz carske palate svoju nervozu. Počela je i debata o promeni ustava koja bi otvorila put da Japan opet dobije caricu (takvih presedana na "Tronu hrizanteme" je već bilo). A onda, pre pet meseci, mlađi prestolonaslednikov brat je dobio sina: princ Hisokito je prvi novi princ u poslednje četiri decenije, i drugi u naslednom redu, odmah posle svog strica princa Naruhita.

Ali ni to nije popravilo zdravlje princeze Masako, koje već dugo nema u javnosti u ispunjavanju ceremonijalnih dužnosti. Tvrdi se da je pod lekovima i stalnim nadzorom psihijatra. Sudeći po onome što je u svojoj knjizi objavio Ben Hils, muke prve supruge princa Čarlsa su bile piknik u odnosu na žrtvu nekad ambiciozne i živahne Masako Ovada.

Princeze su, pošto pronađu princa, zauvek srećne samo u bajkama.