mala matura

Sada ste se baš iznervirali i pitate se: „Zar je moguće da u ’Politici’ ne znaju pravopis pa naslov počinju malim slovom?” Pre nego što krenete ka telefonu kako biste pozvali našu redakciju da se žalite zbog greške, pročitajte objašnjenje: pravopis znam, samo zaključak iz jednog primera primenjujem na drugi, slični primer.

A prvi primer je sledeći: na testu iz srpskog jezika prilikom polaganja male mature osmaci koji bi, kao odgovor na pitanje „ko je napisao ’Gorski vijenac’”, napisali „petar petrović njegoš”, osvojili bi maksimalan broj poena, jer su pokazali znanje iz pređenog gradiva. Ovo je zaključak nadležnih u Ministarstvu prosvete i nauke koji je izazvao revolt nastavnika, roditelja, stručnjaka... Ispada da je samo važno znati detalje iz gradiva ali ne i elementarne stvari, kao što je pravopis srpskog jezika.

U nedavnom susretu sa novinarima, nadležni iz pomenutog ministarstva trudili su se da preciziraju šta će se i kako bodovati na maloj maturi koja počinje u ponedeljak, ističući da nikakav problem sa bodovanjem ne postoji i da su mediji krivi što su ove „sitne” pravopisne greške đaka „naduvali”. Njima je u celoj priči o pravilima u vezi sa malom maturom apsolutno sve jasno, pa i pojašnjenje da će u slučaju nejasnoća dežurni nastavnici koji budu pregledali testove đaka odmah zvati autore zadataka da reše dilemu! Najviše ih je ljutilo što novinarima „opet nešto nije jasno”, pa stalno nepotrebno zapitkuju i traže dodatna objašnjenja.

Nisu se, međutim, zapitali kako je moguće da iz osnovne škole izađe petnaestogodišnjak koji ne zna jedno od osnovnih pravila pravopisa – da vlastita imenica uvek počinje velikim slovom. Nije im bilo čudno da je tokom osmogodišnjeg školovanja dotičnog petnaestogodišnjaka učilo najmanje deset nastavnika (učitelj, profesori srpskog jezika, istorije, geografije, stranih jezika, biologije...), a da ga niko od njih nije ispravio u grešci koju je sigurno i ranije pravio pišući vlastite imenice malim slovom. Niko od njih nije se potrudio ni da đak istu, a sigurno i mnoge druge pravopisne greške, više ne ponovi.

Iako je ovakav primer neznanja zvono na uzbunu svim nadležnima u prosveti, oni nisu ni pokušali da utvrde sa kakvim znanjem deca zaista napuštaju osnovnu školu i da li u obrazovnom sistemu nešto hitno treba menjati ako među osmacima danas ima i nepismenih.

Kao novinaru, meni je sve jasno: u ovom slučaju zakazali su svi nadležni – od onih u školama do onih u resornom ministarstvu. Kao profesor srpskog jezika užasnuta sam činjenicom da moje kolege mogu da dopuste da posle osmogodišnjeg školovanja od njih odu i pravopisno nepismeni đaci. Kao roditelj ne bih sebi dozvolila da moje dete ne poznaje pravopis srpskog jezika. Taj pravopis je nerazdvojni deo našeg identiteta i elementarne kulture bez kojih, uprkos modernoj tehnologiji i sticanju znanja preko interneta, nećemo daleko stići.